қазрусeng
:
:
 
Көне түрiк тiлiнде:

Көне түрiк тiлiнде іздеу көне түрiк әліппесімен жасалады. Қажетті сөзді теріп болғасын Тап дегенді басыңыз.

Іздеу жүргізілген соң, табылған мәтінге қатысты ескерткіштің аты, мәтіннің сол сөз табылған жолы шығады. Егер ескерткіш атын бассаңыз, сол ескеткіш туралы толық мағлұмат аласыз. Іздеу бетіне қайтып келу үшін терезенің ең жоғарғы немесе ең төменгі сол бұрышында тұрған белгілерді пайдаланыңыз.
Ескерту: Internet Explorer броузерінен басқаны қолданушы Түрік бітік шрифтін орнатып алуы керек. Көмек бетінде қалай орнату керегін оқып алуға болады.

Таңбаны пернетақтадан тергенде, латын әріптерімен төменде көрсетілген сәйкестікті пайдаланыңыз.
B C D F G J K L N O
Q R S T U V W X Y a
b c d g i j k l m n
p q r s t u w x y z
Iздеген сөз 139 жерде кездесті
9
budun: anča temis: Еllig: budun ertim: Еlim: ïmtï qanï: kіmke: Еlig: qazγanurman: tеr ermis: qaγanlïγ: budun: ertim: qaγanïm qanï: ne qaγanqa: isig küčüg: berürmen: tir ermis: anča tep: Tabγač: qaγanqa: yaγï bolmïs:
бүтін (халық): сонша деген екен: Елді: бүтін (халық) едім: Елім: енді қайсы: Кімге: Елді: қаз тұрғызамын: деп еді: қағанды: бүтін (халық): едім: қағанын қайсы: не қағанға: істі күшті: берермін: деп еді: сонша деп: Табғач: қағанға: жау болды:
сказал: "У меня было государство, где оно сейчас? Какой стране служу я? У меня был правитель, где он сейчас? Какому кагану служу я?". И стали они врагом Китайскому кагану.
Then, Turkish common people said as follows: "I had a state. Where is my state now? Who do I give my state to? I had kagans. Where is my kagan now? Who do I give my deeds and services to?" So they became hostile to the Chinese emperor.
17
ečüm qaγan: olurtuqda: özüm: Tarduš: budun: öze: šad ertim: ečüm qaγan: birle: ilgerü: Yašïl ügüz [151] : Šantuŋ: yazïqa[152] tegi: süledimiz: qurïγaru: Temir qapïγqa: tegi: süledimiz: Kögmen[153] : аša : Qï/rqïz :jeriŋe : tegi : süledimiz:/
атам: қаған: отырғанда: өзім: Тардұш: бүтін (халық): үсті: шад: едім: атам қаған: бірлесе: ілгері: Йасыл өзен: Шантұң: жазыққа: тие: сүңгіледіміз: кері қарай: Темір Қапығқа: тие: сүңгіледім: Көгмен: аса: Қы/рқыз: жеріне: тие: сүңгіледім:/
Когда мой дядя, каган, наследовал трон, я Тардуш был шадом над народом. Вместе с моим дядей, каганом, мы продолжали сражения в восточном направлении до Яшиль (Хуанхе) реки вплоть до Шантунской равнины, на западе до Железных ворот. (Мы продолжали сражения до земли Киргизов) перейдя через Когменские (горы).
When my uncle, the kagan, succeeded to the throne, I was šad over Tardush people. Together with my uncle, the kagan, we went on campaigns eastwards up to Green River (= Yellow River) and Shantung plain, and we went on campaigns westwards as far as the Iron Gate, (We went on campaigns up to the land of Kirgiz) beyond the Kogmen (mountains).
20
...bars beg: erti: qaγan at: bunta: biz: bertimiz: siŋilim: qunčuyum: bertimiz: üze yaŋïltï: qaγanï: ölti: budunï: küŋ qul: boltï: Kögmen: Jer sub: idsiz: qalmazun tejin: az Qïrqïz: budunïγ: jarat...
... барыс бек: еді: қаған ат(+ын): бұнда: біз: бердік біз: сіңілім: ханшайым: бердік біз: үсті жаңылды: қағаны: өлді: бүтін (халық): күң құл: болды: Көгмен: жер су: иесіз: қалмасын: дейін: Аз Қырғыз: бүтін (халық)ты: жарат...
был Барыс бек. Мы дали ему титул кагана в то время. Мы отдали ему мою младшую сестру, принцессу, в жены. Но он предал (нас). (В результате) каган умер, а его люди стали рабами. Чтобы земля Когмен не осталась без правителя, народ Аз Киргиз …..
was Bars Beg. It was we, who had given him the title of kagan. We had also given him my younger sister, the princess, in marriage. But, he betrayed (us). (As a result) the kagan was killed and people became slaves and servants. In order the Kogman land would not remain without a ruler, we organized the Az and Kirgiz peoples, and then we came (back) and fought.
31
Umay teg: ögüm: qatun: qutuŋa: inim Kültegin: er at boltï: altï jegirmi: jašïŋa: ečüm qaγan: Еlin: törüsün: anča: qazγantï: Altï čub: Soγdaq tapa: süledimiz: buzdïmïz: Tabγač: On Tutuq: beš tümen: sü kelti: süŋüšdümüz:
Ұмай тек: шешем-өгейім: қатұн: құтына: інім Күлтегін: ер атты болды (батыр ер атанды): алты жиырма (16): жасында: әкем қаған: Елін: төрелігін: сонша: қаз тұрғызды: Алты Чұб: Соғдақ таман: сүңгіледіміз: бұздымыз: Табғач: Он Тұтық: бес түмен: сүңгі келді: сүңгілестіміз:
Мой младший брат Культегин получил геройское имя благодаря удачи моей Умай-подобной матери-мачехи Катун. Когда ему было шестнадцать, мой дядя, каган, призвал подданных. Мы пошли войною на Шесть Чубов и Согдийцев. Китайский губернатор Онг-Тутук шел с пятьюдесятью тысячами армией (против нас). И мы сражались.
My younger brother Kultegin became a man due to good luck of my Umay-like mother, the katun. When he was sixteen, my uncle, the kagan, gathered the lords. We went on a campaign in direction of Six-Čub Sogdian colonies. The Chinese governor On-Tutuq came with fifty thousand armies. And we fought.
35
jašïŋa: Qïrγïz tapa: süledimiz: süŋüкü: batamï: qaraγ: sükіn: Kögmen: jïšïγ: toγa: yorïp: Qïrγïz: budunïγ: uda: basdïmïz: qaγanïn: birle: Suŋa jïšda: süŋüšdümüz: Kültegin Bayïrqun /аq adγïrïγ:/
жасында: Қырғыз таман: сүңгіледіміз: сүңгі: батар: қарды: сөгіп: Көгмен: Йышды: доғалай: жортып: Қырғыз: бүтін (халық)ды: қуа: бастық: қағанын: бірге: Сұңа Йышда: сүңгілестіміз: Күлтегін Байырқұдың: /ақ айғырын:/
… лет, мы продолжали поход против Киргизов. Пройдя через глубокий с копье снег мы прошли вокруг гор Когмен преследовали и напали на Киргизов. Мы сражались с их каганом на горах Сунга. Культегин сел верхом на белого жеребца Байырку
... year old. We went on a campaign against Kirgiz. Dissecting lance-deep snow we marched around the Kogman mountains and fell upon Kirgiz people. We fought with their kagan at the Soŋa mountains. Kultegin mounted Bayirqu's (white stallion)
10
kelür ertimez: ekin ara: at eg yaγï: bolmus: tegim ečimin: tejin: saqïntïm: Teŋіri: bilge: qaγanqa: saqïnu: іsig: küčüg: bersegim: bar ermes erinč: tegi edükün: üčün: ...yaγïdïm: beke: tegi edikim: uruš: qïlïp:
келер емес: екiнiң ара(сы): ат көлiктi жау: болды: тегiм атамның: деп: сақтандым (есейдiм): Тәңірi: Бiлге: қағанға: сақтап: iсiн: күшiн: берсем: бар: болайын дептi: тигенi: үшiн: ...жауладым: берiк: тигенiм: ұрыс: қылып:
… между ними была вражда. Я шел по стопам своих предков. Я подумал, «если я буду служить Тенгри Бильге кагану, то буду жить!». За то, что они напали, ... я объявил им войну и пошел войной на них.
… there was hostility among them. I followed in my ancesotrs’ footsteps. I thought, “if I serve Tengri Bilge kagan, I will live!”. I declared war them and attacked them in war because they attacked us.
11
Udur Seŋün: kelti: Tabγač qaγanta: Isіje: Likеŋ: kelti: bir tümen aγï: altun kümüš: kergeksiz: kelürti: Tüpüt: qaγanta: Bülün: kelti: qurïya: kün: batsïqdaqï: Soγud: Berčеker: Buqaraq ulus: budunta: Іneк Seŋün: Оγul Тarqan: kelti:
Ұдұр Сеңүн: келді. Табғач қағанда: Ісійе: Лікең: келді: Бір түмен жібегі: алтын күміс: керексіз сансыз "құрбандық" келтірді: Түпіт (Тибет): қағанда: Бүлүн: келді: кері: күн: батысдағы: Соғыд: Берчекер: Бұқарақ ұлыс: бүтін (халық)да: Інек Сеңүн: Оғұл Тархан: келді:
Удур Сенгун приехал. От китайского императора, Исье Ликенг прибыл. Он привез несметное количество шелка, золота и серебра. От Тибетского кагана прибыл Булун. Инек Сенгун и Огул Таркан приехали от Согдийцев, от Персов и людей Бухары на западе.
Udar Seŋün came. From the Chinese emperor, Isіje Likеŋ came. He brought immeasurable quantity of silk, gold and silver in abundance. From the Tibet kagan Bülin came. Inek Seŋün and Oγal Tarkan came from Sogdians, Persians and Bukhara people in west.
2
Toquz Oγuz: begleri budunї: bu sabїmїn: edgüti: esid: qatїγdї: tїŋla: ilgerü: kün: toγusїqa: birgerü: kün: ortusїŋaru: qurїγaru: kün: batїsїqїna: jїrїγaru: tün: ortusїŋaru: аnta: ičreki: budun: qop: maŋa: ükü erür: anča: budun
Тоғыз Оғыз: бектерi бүтін (халық): бұ сап сөзімді: игiлікпен: есiт !: қатты: тыңда !: ілгерi (алдыға): күн: тумысына (тоғысу): бергi (оң жақ ): күн: ортасына (қарай) керi қарай: күн: батысына: арғы (сол қол ) қарай: түн:ортасына (қарай): cонда: (осы) iшкі:бүтін (халық): көбі(қобы): маған: тобымен ерген: сонша: бүтін (халық):
Беки и народ Девяти Огузов! Внемлите в мои слова, и слушайте! Все люди кто следует за мной на востоке к восходу солнца, на юге к полудню, на западе к закату, и на севере к полуночи (послушайте это)!
Tokuz-Oguz lords and people! Hear these words of mine well, and listen hard! All people following me eastwards to sunrise, southwards to midday, westwards to sunset, and northwards to midnight (listen this)!
11
bunta: urtum: neŋ neŋ: sabïm: erser: beŋgü: tašqa: urtum: aŋar körü: biliŋ: Тürük amtï: budun: begler: bödüke: körügme: begler gü: yaŋïltïčïsïn: men: b/eŋgü: tašqa: urtum: /Tabγač: qaγanta: bedizči: kelürtüm: bediztim: meniŋ: sabïmïn: sïmdï:
бұнда: ұрдым: не ненің: сап сөзім: болса: мәңгі: тасқа: ұрдым: содан көре: біліңдер: Түрік енді: бүтін (халық): бектер: бұ өтерге: көруші:бектер ше: жаңылғандарың: мен: м/әңгі тасқа: ұрдым/ Табғач-қытай:қағанда: бәдізші: келтірдім: бәдіздеттім: менің: сөз саптауымды: сыйдырды:
Все слова, которые я хотел сказать, высечены на этом вечном камне. Читай эти слова! Вы, тюркские беки и народ! Я писал это вместе с беками, которые были уже обмануты. Я привел мастеров от китайского императора, и приказал им высечь мои слова. Они вместили все мои суждения на камне.
All words which I wanted to say I have inscribed on this eternal stone. Read these inscriptions! You, Turkish people now and lords! With the lords who had already been deceived there I had inscribed. I get painters from the Chinese emperor, and ordered them to inscribe. They put all my words on the stone.
9
qaγanlïγ: budun: ertim: qaγanïm: qanï: ne qaγanqa: isig küčüg: berürmen: tir ermiš: anča tep: Tabγač qaγanqa: yaγï bolmïs: yaγï bolïp: etіnü: yаrаtunu: umаdïq: yana: ičіkmis: bunča: isig küčüg: bertükerü: saqïnmаtï: Türük: budun: ölürüjen: urïγsaratïyan: ter ermis: yuqadu: barïr:ermis: öze:
қағанды: бүтін (халық): едім: қағаным: қайсы: не қағанға: істі күшті: беремін: деп еді: сонша деп: Табғач қағанға: жау болды: жау болып: жеткені: жаратқанына: шыдадық: жаңа(дан): ішіне енді: бұнша: істі күшті: бергеннен бері: сақтанбады: Түрік: бүтін (халық): өлерменше: ұрығ асыратамын: деген еді: жоқ бола берді: үсті:
У меня был правитель, где он сейчас? Какому кагану служу я?". И стали они врагом Китайскому кагану. Стали они врагами и восстали против, но они снова были повергнуты. Не могли они служить более. Не смогли они продолжить свой род. Тюркский народ начал вырождаться. Тогда наверху
I had a ruler, where is he now? Which kagan do I serve?” They could not continue their generation. Turkic people began to degenerate. Then
15
törüt: yegirmi: yašïmqa: Tarduš: budun: öze: šad olurtum: ečüm qaγan: birle: ilgerü: Yašïl ügüz: Šantuŋ: yazïqa tegi: süledimiz: qurïγaru: Temir: qapïγqa: tegi: süledimiz: Kögmen: аša: Qï/rqïz: jeriŋe: tegi: /süledimiz: /qamïγï: beš otuz: süledimiz: üč jegirmi: süŋüšdimiz: Еlligig: elsiretdimiz: qaγanlïγïγ: qaγansïratdïmïz: tizеligig:
төрт: жиырма (14): жасымға: Тардұш: бүтін (халық): үстіне: шад отырдым: атам қаған: бірлесе: ілгері: Йасыл өзен: Шантұң: жазыққа: тие: сүңгіледіміз: кері қарай: Темір: Қапығқа: тие: сүңгіледіміз: Көгмен: аса: Қырқыз: жеріне: тие: /сүңгіледіміз/ қамтылғаны: бес отыз (25): сүңгіледіміз: үш жиырма: сүңгілестіміз: Елдікті: елсіреттіміз: қағандықты: қағансыраттымыз: тізелікті:
Когда мне было четырнадцать, стал шадом над народом Тардуш. Вместе с моим дядей, каганом, мы продолжали сражения в восточном направлении до Яшиль (Хуанхе) реки вплоть до Шантунской равнины, на западе до Железных ворот. Мы продолжали сражения до земли Киргизов, перейдя через Когменские (горы). Мы вышли в поход двадцать пять раз, в них мы сражались тринадцать раз. Мы взяли царство тех, кто имел царство, и мы захватили каганов тех, кто имел кагана. Мы заставили колени имеющих
When I was fourteen I became a šad over Tardush people. Together with my uncle, the kagan, we went on campaigns eastwards up to Green River (= Yellow River) and Shantung plain, and we went on campaigns westwards up to the Iron Gate, We went on campaigns up to the land of Kirgiz beyond the Kogmen (mountains). We went on campaigns twenty-five times in all and we fought thirteen times. We took the realm of those who had a realm, and we captured the kagan of those who had a kagan. We made
17
erti: qaγan atïγ: bunta: biz bertimiz: siŋilim: qunčuyum: bertimiz: üze yazïntï: qaγanï: ölti:budunï: küŋ qul: boltï: Kögmen: Jer sub: idsiz: qalmazun tejin: az Qïrqïz: budunïγ: anča: jaratïp: keltimiz: ...ilgerü: Qadïrqan: Jïšïγ: aša: budunïγ: anča: qonturtïmïz: anča: itdimiz: qurïγaru:
еді: қаған атын: бұнда: біз бердік біз: сіңілім: ханшайым: бердік біз: үсті жазында: қағаны: өлді: бүтін (халық)ы: күң құл: болды: Көгмен: Жер су: иесіз: қалмасын: дейін: аз Қырғыз: бүтін (халық)ты: сонша: жаратып: келдіміз: ... ілгері: Қадырқан: Йышты: аса: бүтін (халық)ты: сонша: құндақтадымыз: сонша: еттік біз: кері қарай:
Мы дали ему титул кагана в то время. Мы также отдали ему мою младшую сестру, принцессу, в жены. Но он предал (нас). (В результате) каган умер, а его люди стали рабами и служащими. Чтобы земля Кёгмен не осталась без правителя, мы организовывали народы Аз и Киргиз. Затем мы приехали (назад) и сражались. Мы дали (их) назад.... В восточном направлении до гор Кадырханской черни (Хингана), на западе
It was we, who had given him the title of kagan. We had also given him my younger sister, the princess, in marriage. But, he betrayed (us). (As a result) the kagan was killed and people became slaves and servants. In order the Kogman land would not remain without a ruler, we organized the Az and Kirgiz peoples, and then we came back and fought. We gave (them) back.... Eastwards to the Khingan mountains westwards to
21
ögüm qatunïγ: kötürіgme: Teŋіri: Еl bеrigme: Teŋіri: Türük: budun: atï küsü: yoq bolmazun: tijin: özümüz: ol Teŋіri: qaγan: olurtadï erinč: neŋ yïlïsïγ: budunta: üze: olurmadïm: ičre ačsïz: tïšra: tonsuz: yabïz yablaq: budunta: (üze: olurtum: inim Kül) tegin eki šad: birle: sözlešdimiz: аqaŋïmïz:
шешем-өгейім қатұнды: көтеруші: Тәңірі: Ел беруші: Тәңірі: Түрік: бүтін (халық): аты көсегесі: жоқ болмасын: дейін: өзіміз: ол Тәңірі: қаған: отыртған еді: нең ылдилы: бүтін (халық)қа: үстіне: отырмадым: ішінде: ашсыз: тысында: тонсыз.жабы жабайы: бүтін (халық)та: ( үсті: отырдым: інім Күл ) тегін екі шад: бірлесе:сөздестіміз: әкеміз:
и мою мать-мачеху катун, и который предоставил им государство, чтобы имя и слава Тюркского народа не погибло, (тот Тенгри) возвел на престол (меня). Я отнюдь не сел править богатым народом; (напротив,) я стал правителем бедных и несчастных людей, у которых внутри не было пищи и снаружи одежды. Я и Культегин, мой младший брат, посовещались. Чтобы имя и слава народа, которыми правил наш отец
my mother, the katun, and which had granted them a state, For the name and fame of the Turkish people would not perish, (that Tengri) enthroned (me). I did not become ruler of wealthy and prosperous people at all; (on the contrary,) I became a ruler of poor and miserable people, who were food-less inside and cloth-less outside. I and Kultegin, my younger brother, consulted together. For the name and fame of people, which our father
25
tapa: süledim: budunïγ: anta bozdïm: Tabγač On Tutuq: bes tümen: sü kelti: Ïduq: bašda: süŋüšdimiz: ol süg: anta yoq qïšdïmïz: yegirmi: yašïma: Basmïl ïduq at: oγušum: budun: erti: arqïš ïdmaz: tejin: süledim:q ...ičgertim: qalïŋ ebrü kelürtim: eki otuz: yašïma: Tabγač:
таман: сүңгіледім: бүтін (халық)ды: сонда бұздым: Табғач Он Тұтық: бес түмен: сүңгі келді: Ыдұқ: баста: сүңгілестіміз: Ол сүңгіні: сонда жоқ қылдым: жиырма: жасымда: Басмыл Ыдұқ ат: уыс-руым: бүтін (халық): еді: Керуен етпеді: дейін: сүңгіледім: Қ...ішке ендірдім: қалың үйге келтірдім: екі отыз (22): жасыма:Табғач:
и сразил их. Табгачский(Китайский) Онг-Тутук шел с пятьюдесятью тысяч войском (против нас). И мы сражались у Идук. Я сразил эту армию тогда. Когда мне было двадцать, наши подданые Басмыл Идуки не прислали караван. Я пошел (на них) войной. ... захватил и заставил прийти. Когда мне было двадцать два, пошел войной на Табгач(Китай)
and subdued them. Chinese Ong-Tutuk attacked us with fifty thousand’s army. We fought at Iduk. I bit the army then. When I was twenty, our subjected people did not send a caravan. I went with war to them… conquered and made them come. When I was twenty two I went with war to Tabgach (China)
26
tapa: süledim: Čača Seŋün: sekiz: tümen: sü birle:süŋüšdim: süsin: anta: ölürtim: altï otuz: yašïma: Ček budun: Qïrqïz: birle: yaγï boltï: Kem keče: süledim: Ček tapa: süledim: Őrpünte: süŋüšdimiz: süsin: sančdïm: Az ...m...yeti: otuz: yašïma: Qïrqïz: tapa: süledim: süŋük batamï:
таман: сүңгіледім: Чача Сеңгүн: сегіз түмен: сүңгі бірлесе: сүңгілестім: сүңгісін: сонда: өлтірдім: алты отыз: жасыма: Чек бүтін (халық): Қырғыз: бірлесе: жау болды: Кем (өзен) кеше: сүңгіледім: Чек таман: сүңгіледім: Өрпенте: сүңгілесдіміз: сүңгісін: шанышдым: Аз...м... жеті: отыз (27): жасыма: Қырғыз: таман: сүңгіледім: сүңгі батар:
Сражался с восьмитысячным войском Чача Сенгуна. Я сразил их. Когда мне было двадцать шесть на нас напали Чеки в союзе с Киргизами. Я сражался с ними, перейдя через реку Кем. Сражались у Чек. Сражались в Урпенте... Когда мне было двадцать семь, я пошел войной против Киргизов. Пройдя через глубокий с копье
I fought with eight thousand’s army of Chacha sengun. I won them. When I was twenty six, Cheques together with Kyrkyz attacked us. I fought with them crossing the Kem river. Fought at Chek. Fought in Urpent. When I was twenty seven, I went against Kyrkyz. Going through the lance- deep
27
qarïγ: süküpen: Kögmen: Jïšïγ: toγa: yorïp: Qïrγïz: budunïγ: uda: basdïm: qaγanïn: birle: Suŋa jïšda: süŋüšdüm: qaγanïn: öltürtim: Elin: anta altïm: ol jïlqa: Türügeš: tapa: Altun Jïšïγ: aša: Ertis: ügüzüg: keče: yoru/dum: Türügeš: budunïγ:/ uda: basdïm: Türügeš: qaγan: süsi: otča borča: kelti:
қарды: сөгіп: Көгмен: Йышды: доғалай: жорып: Қырғыз: бүтін (халық)ты: ұтқылай (қуып): бастым: қағанын: бірлесе: Сұңға Йышда: сүңгілесдім: қағанын: өлтірдім.Елін: сонда алдым: ол жылғы: Түргеш: таман: Алтын Йышды: аса: Ертіс: өзенді: кеше: жорттым: Түргеш: бүтін (халық)ты: ұтқылай (қуып): басдым: Түргеш: қаған: сүңгісі: отша боранша: келді:
снег мы прошли вокруг гор Когмен и напали на Киргизов. Мы боролись с их каганом на горе Сунга. Я убил их кагана, захватил их страну. Я отправился в поход в сторону Тургеша, пройдя через Золотые горы, переправляясь через реку Иртыш. Я захватил Тургешский народ, преследуя их. Войско Тургешского кагана сопротивлялось как огонь.
snow we went round the Kegmen mountains and attacked the Kyrkyz. We fought in the Sungamountains with their kagan. I subdued them then. I went on campaign towards Turgesh, going through the Gold mountains, crossing the Irtysh river. I took the Turgesh people. The army of Turgesh kagan fought like fire.
29
bir yašïma: Qarluq: budun: buŋsïz erür: barur: erikli: yaγï boltï: Tamaγ ïduq: bašda: süŋüšdüm: Qarluq: budunïγ: ölürtim: anta altïm: ...dïm: Basmïl: ...edü...Qarluq: budun: tеrilip: kelti: ...sančdïm: ölürtim: Toγuz Оγuz: meniŋ: budunïm: erti: Тeŋiri: Jer: bulγaqïn: üčün:ödiŋ.....
бір (31)жасыма: Қарлұқ: бүтін (халық): мұңсыз еріп: барып: ерікті: жау болды: Тамағ Ыдұқ: басында: сүңгілесдім: Қарлұқ: бүтін (халық)ды: өлтірдім: сонда алдым: ...дым: Басмыл: ...игі...Қарлұқ: бүтін (халық): теріліп: келді:...шанышдым: өлтірдім: Тоғыз Оғыз: менің: бүтін (халық)ым: еді: Тәңірі: Жер: бұрқағы: үшін: өті...?
В тридцать один год, мои подданные Карлуки стали моими врагами. Я сразился с ними у истока Тамаг. Тогда я убил много Карлуков, захватил их. Басмыл... добрый ... Карлуки собрались (и оказали сопротивление). ... вонзил копьем, убил. Девять Огузов были моим народом. Так как Тенгри и земля пришли в беспорядок,
My subjected Karluks became my enemies. I fought with them at Tamag. I killed a lot of Karluks then and captured them. Basmyl … kind… Karluks gathered and resisted. … thrusted, killed. Nine Oguzes were my people. As Tengri and the earth came to disorder,
33
yaňdïm: Teŋiri: yarïlqaduq üčün: men qazγanduq: üčün: Türük: budun: ...mïš erinč: men inilegü: bunča: bašlayu: qazγanmadïn: Türük: budun: ölteči: erti: yoq: boltačï: erti: ...begler: saqïnïŋ: anča biliŋ: Oγuz budun: ...d: ïdmayun: tejin: süledim:
жеңдім: Тәңірі: жарылқадық: үшін. мен: қаз тұрғызған (иелік еткен): үшін:Түрік: бүтін (халық): ...ген екен: мен інілікпен: бұнша: бастап: қаз тұрғызбасам: Түрік: бүтін (халық): өлермен: еді: жоқ: боларман: еді: ...бектер: сақтанын: сонша білін: Оғыз бүтін (халық):... итермейін: дейін: сүңгіледім:
Я сразил их. С благословения Тенгри, и благодаря моему правлению Тюркский народ.... Если я с моими младшими братьями не правили страной, Тюркский народ был бы уничтожен... беки, знайте, Огузский народ ... воевал
I bit them. With Tengri’s bless and thank to my ruling the Turkic people… if I together with my younger brothers did not rule the country, the Turkic people would be abolished…beks, you should know, Oguz people… fought
34
ebin: barïqïn: buzdïm: Oγuz budun: Toγuz Tatar: birle: tirilip: kelti: Aγuda: eki uluγ: süŋüšdüm: süsin: buzdïm: Elin: anta altïm: anča qazγanïp: ...: /Teŋiri/yarïlqaduq: üčün: /men/otuz artuqï: üč yašïma: ...yoq erti: ödseg: ütüleg: küč:
үйін: барықын: бұздым: Оғыз бүтін (халық): Тоғыз Татар: бірлесе: теріліп: келді: Ағұда: екі ұлық: сүңгілестім: сүңгісін: бұздым: Елін: сонда алдым: Сонша қаз тұрғызып (иемденіп): ... Тәңірі жарылқадық: үшін: мен отыз артық: үш жасыма: ... жоқ еді: өтерлік: ...күш:
разрушил их дома и строения. Огузский народ в союзе с Девятью Татарами напали на нас. Я сражался с ними в Агуда два раза. Поразил их войско. Захватил их страну. Установил там (свое) правление... С благословения Тенгри, в тридцать три года ... не был....
Destroyed their houses and buildings. Oguz people in alliance with Nine Tatars attacked us. I fought with them in Aguda two times. Won their army. Captured their country. Established there my institution. With Tengri’s bless, in thirty three years old… I was not…
36
yazïqlatï: ...berije: Tabγačda: atï küsi: yoq boltï: bu jerde: maŋa: qur ? boltï: men özüm: qaγan: olurtïqïm: üčün: Türük: budunïγ: ....qïlmadïm: ...: jerde: qazγantïm: Ï /dï bašda/: tirilip: je...
жазықданды... бергі: Табғачда: аты көсегесі: жоқ болды: Бұ жерде: маған: қарасты болды: мен өзім: қаған: отырғандығым: үшін: Түрік: бүтін (халық)ды:... қылмадым:... жерде қаз тұрғызып: Ыды басында: теріліп: ж...
... В Китае на востоке они потеряли свое имя. И эта земля стала принадлежать мне. Благодаря тому, что я сам был каганом я не ... Тюркский народ. Я правил ... У Иди собрались ...
In China in the east they lost their names. And this land belonged to me. Due to my being a kagan I did not… Turkic people. I ruled… at Idi gathered…
2
...γač: atlïγ: süsi: bir tümen: artuqï: jeti biŋ: süg: ilki: kün: ölürtim: yadaγ: süsin: ekinti kün: qop...
...Табғач: атты: сүңгісі: бір түмен: артық: жеті мың: сүңгіні: ілкі: күн: өлтірдім: жаяу: сүңгісін: екінші күн: көп... ...
... в первый день сразил Табгачское(Китайское) семнадцати тысячное конное войско. Их пеших воинов, во второй день многих...
.. the first day bit Tabgach (Chinese) seventeen thousands cavalry army. The second day their foot troops.
4
men...ölürtim: oγulïn: yotuzïn: jïlqïsïn: barïmïn: ...
мен...өлтірдім: ұлын: жатынын: жылқысын: барылығын: ...
я ... убил детей, женщин, лошадей, всех...
I …killed everybody: children, wives, horses…
9
Uquγ Seŋün: bašda: törüt: tümen: sü kelti: Tüŋker: taγda: tegip: toqïdtïm: üč tümen: süg: .......
Ұқұғ Сеңгүн: басда: төрт: түмен: сүңгі келді: Түңкер: тауда: тиіп: тоқытдым: үш түмен: сүңгі...
Укуг Сенгун выступил с четырех тысячным войском. Я их остановил в горах Тункер. Три тысячи войск...
Ukug sengun attacked with four thousands army. I stopped them in the Tunker mountains. Three thousand troops…
10
ölürti: uluγ: oγulïm: aγïrïp: yoq bolča: Uquγ Seŋünig: balbal: tike: bertim: men: toquz: jegirmi: yašïma: olurtïm: toquz jegirmi: jïl: qaγan: olurtïm: El tutdïm: otuz artuqï: bir: yašïma:......
өлтірді: ұлық: ұлым: ауырлап: жоқ болса: Ұқұғ Сеңгүнді: балбал: тіге: бердім: мен: тоғыз: жиырма (19): жасыма: отырдым: тоғыз жиырма (19): жыл: қаған: отырдым: ел тұтдым: отыз артық: бір (31): жасыма: ...
убили. Старший сын заболел и умер. Я поставил балбалы для Укуг Сенгун. В девятнадцать лет я стал каганом. Девятнадцать лет я был каганом и правил страной. Когда мне было тридцать один год...
Were killed. The eldest son got ill and died. I established balbals for Ukug sengun. In my nineteen I became a kagan. Nineteen years I was the kagan and ruled the country. When I was thirtyone years old…
17
...qaγan: ...Yoluγtegin: bitidim:bunča: barïqïγ:bedizig: uzuγ:...qaγan:atïsï: Yoluγtegin: men: ay artuqï: törüt kün: olurïp: bitidim: bedizti:
...қаған: ...Йолықтегін: бітідім: бұнша: барықты: бәдізін: ұзұғ:... қаған: аталығы: Йолықтегін: мен: ай артық: төрт күн: отырып: бітікледім: бәдіздедім:
... каган .... Я, Йоллугтегин, составил тексты. Столь много строений и скульптур ... Я, Йоллугтегин, составил и высекал надписи один месяц и четыре дня.
…kagan… I, ( prince) Yollugtegin, had written. So many buildings and sculptures… I, (prince) Yollugtegin, had written having sat one month and four days.
9
qaγan: ečim qaγan: olurtïqunta: törüt: buluŋdaqï: budunïγ: bunča: itmis: bunča: yaratmïš: Teŋiri: yarïlqaduq: üčün: özüm: qaγan: olurtuqïma: törüt: buluŋdaqï: itdim: yaratdïm: ...qïltïm: men: Türügeš: qaγanqa: qïzïmïn: bertim: erteŋü: uluγ: törün: alï bertim: Türü...
қаған: әкем қаған: отырғанында: төрт: бұрыштағы: бүтін (халық)ды: бұнша: еттім: бұнша: жараттым: Тәңірі: жарылқадық: үшін: өзім: қаған: отырғанымда: төрт: бұрыштағы: еттім: жараттым:... қылдым: мен: Түргеш: қағанға: қызымды: бердім: ертіп: ұлық: төрелігін: алып бердім. Түрік...
Когда правил мой отец мы покорили народы на всех четырех сторонах мира, сделали их многочисленными. С благословения Тенгри, когда я сам стал каганом, покорил народы на всех четырех сторонах еще больше, сделал их многочисленными, установил закон и власть. Тюркский ...
When my father ruled we conquered the people in all four parts of the world, made them numerous. With Tengri’s bless, when I became the kagan I conquered more people in all four parts of the world, made the more numerous, established law and power. Turkic…
12
kök: teyiŋin: Türüküme: budunïma: qazγanu: bertim: iti bertim...buŋsïz: qïltïm: üze Teŋiri: eriklig: .....bud...tümen: ...rin: budu...
көк тиыннын: Түрікіме: бүтін (халқыма): қаз тұрғызып (иеленіп) бердім: ете бердім:... мұңсыз: қылдым: Үсті Тәңірі: ерікті... ..бүті (халық)...түмен...рін.... бүтін (халық)...
синих белок моему Тюркскому народу отдал. ... остались без горя. По милости Тенгри на верху, ...
Gave the blue squirrels to my Turkic people… left without grief. Above is Tengri,…
14
meni: edgü: körtečisin: ebiŋe: kirtečisin: buŋsuz: boltačïsïn: ......kisre: Tabγač: qaγanta: bedizči: kelürtim: ...sabïmï: sïmadï: ...ičreki: bedizčig: ïtï: aŋar: tašïγ: barïqïn: yaratdïm: ičin: tïšïn: adïnčïγ: barïq: urturdïm: ...
мені: игі: көргейсің:үйіңе: кіргейсің: мұңсыз болғайсың: ... кері кейін: Табғач-қытай: қағанда: бәдізші: келтірдім: ...сап-сөзімді сындырмады: ...ішкі: бәдізшіні: етті: әсем: тасты: барықты: жараттым: ішін: тысын: айшықты: барық: ұрғыздым: ...
прими меня во благо. Зайди в свой дом, не печалься. ... С юга писаря Табгачского(Китайского) кагана доставил. ... Дворцовые писари изготовили каменные строения, внутри и снаружи оформили красиво...
Admit me in the honor of… Enter your house, do not be sad… from the south I got Tabgach (Chinese) kagan’s clerk. … the clerks of the palace made stone buildings and inside and outside were beautifully decorated…
10
Yorï yor ermis: qaγanï: alïp ermis: ayγučïsï: bilge ermis: ol eki kisi: bar erser: esini: Tabγačïγ: ölürteči: etermen: öŋre Qïtañïγ: ölürteči: etermen: bizi Oγuzïγ:
жорық жору едi: қағаны: алып едi: айғұшысы бiлiктi едi: ол екi кiсi: бар болса: есi көршi: Табғачты: өлермен етермiн: өңiрге Қытанды: өлермен етермiн: бiздiң Оғұзды:
бывало, шли на войны! Каган у них великий и советник мудрый. Если эти двое будут живы, то своих соседей Табгачей (Китай) они захватят. И Киданей на востоке захватят, нас, Огузов также
They used to go to wars! Their kagan was great and as an advisor he was wise. If these two are alive they would kill their neighbours Tabgaches (Chins). They would kill Kitan in the east. And us, Oguzes
11
ölürtečig: etermen: Tabγač: beriden yenteg: Qïtaŋ: önden yenteg: ben yïrdantayïn: tegijin: Türük: esir budun: jerinte: ïdï yormazun: učrïdï: ay: oq qisalïm:
өлермен: етермiн: Табғач: бергi жақтан жөнелмек: Қытан: өң жақтан жөнелмек: мен арғы жақтан: тиейiн: Түрiк: Есiр (ер тақты)бүтін (халық): жерiнде: итере жортқызбай: ұшырады: ай: оқ(тай) қысайық:
захватят. (Так пусть) Табгач (Китай) нападет с юга, Китан - с востока, я (т.е. Огуз) нападу с севера. Пусть не распоряжается (букв. не ходят) на земле благородных Тюрков (их) властитель! Да обрушимся мы на них (с трех сторон)!»
Would kill. (Let) Tabgach (China attacked from the south, Kitan – from the east, I (i.e.Oguz) attacked from the north. Do not let their master give orders (litr. go) in the land of noble Turks! Let us fall upon them ( from three sides)!”
15
Qaγan( m: ben): özüm: Bilge Tuňuquq: ötüntük: ötünčümüz: esidü berti: küŋülüŋče: uduz etdi: Köküŋ ügüs: yoγru: Őtükün: yïsγaru: uduz etim: Inigek kölke: Toγulada: Oγuz kelti:
қаған(ым:мен): өзiм: Бiлге Тұнықұқ: өтiндiк: өтiнiшiмiз: есiде бердi: көңiлiнше: ұйғарды: Көкүң өзен: жуық: Өтүкен: жайсаңға: ұйғарылдым: Iнiгек көлге: Туылада: Оғұз келдi:
Я, Бильге Тоньюкук, просил своего кагана послушать (этот мой совет). Он выслушал и поступил, как считал нужным. Я был назначен (разбить лагерь) на Отюкен близ озера Кокунг. По реке Тогла в озеро Ингек прибыл Огуз.
I, Bilge Tonyukuk, asked my kagan to listen to (my this advice). He listened to and did, what he thought to be right. I was ordered (to pitch a camp) in Otuken near the lake Kekung. Oguz advanced along the Togla river in the lake Ingek.
23
...a: sü... tedim: Kögmen: yolï: bir ermis: tumïs tejin esidip: bu yolun: yorïsar: yarïmčï tedim: ...jerči tiledim: čölügiz eri: boltïm:
...: сү...дедiм: Көгмен: жолы: бiр едi: тұманды деп естiп: бұ жолын: жорытса: жартысы (төте) дедiм: ...жершi тiледiм: шөлдемес ерi: болдым:
будем воевать ... сказал я. Когда услышал, что дорога на Когмен (только) одна и она завалена (снегом), я сказал: не годится, если идти этим путем... Я искал знатока той местности ...
We shall fight … said I. When I heard that the road to Kegmen is (only) one and it had been blocked (by snow), I told: that won’t do to go this way. I look for a person who knew that place…
28
...u süŋügün: ačdïmïz: qanï: süsü: terilmis: süŋüšdimiz: sančïdïmïz: qanïn: ölürtümiz: qaγanqa: Qïrqïz: budunï: išikdi:
...сүңгiлерiн: аштыдым (шайқастық): сұсты-әскері: ханы: терiлдi (жиналды): сүңгiлесдiмiз: шанышдымыз: ханын:өлтiрдiмiз: қағанға: Қырғыз: бүтін (халық):iшiне ендi (бағынды):
... Сразились с их войском. Их хан собрал войска. Мы сразили их, убили их хана. Киргизский народ сдался нашему кагану.
…fought with their army. Their khan gathered the army. We fought them, killed their kagan. Kyrgyz people surrendered our kagan.
36
Atïlïγ kelürti: sabï antaγ: Yarïs yazïda: on tümen: sü tirilti: ter: ol sabïγ esidip: begler: uqupun:
Атты келтiрдi: сап-сөзi сондай: Йарыш жазықта: он түмен: сүңгілі-қол терiлдi:ол сап-сөздi естiп: бектер: ұғысып:
Привели языка, слово его таково: «В степи Ярышской собралось десять туменов войска (100 тысяч)». Услышав эти слова, беки посовещались и
They brought a tongue, his word was: “Ten Tyumen army gathered in the Yarysh step (100 thousend)”. Having heard these words the beks consulted and
37
Yanïlïm: arïγ ubatï jeg: tedi: bеn anča termen: ben: Bilge Tuñuq-uq: Altun yïsïγ: asa keltimiz: Ertis ügüzig:
қайтамыз: ар ұяты артық: дедi: мен сонша деген едiм: Мен:Бiлге Тұнық-ұқ: Алтын йышды: аса келдiмiз: Ертiс өзендi
сказали: «Отступаем! Сохраним нашу честь». А я так сказал: «Я – мудрый Тоньюкук! Мы пересекли Алтунскую чернь по бездорожью. Переправились через реку Иртыш
Said: “We retreat! We must keep our honour”. And I said the following: -“I am- Tonyukuk the wise! We crossed Altyn mod on the absence of roads. Went across the Irtysh river
53
Arqur qaruγuγ: uluγ artïdïm: basïnïγma: yaγïγ: kelürir ertim: qaγanmen: sületidimiz: Teŋri yarïlqazu
Арқұр қарауылды: ұлық арттырдым: басынуға: жауды: келтiрдiм: қағанмен: сүңгiлестірдiмiз: Тәңірi жарылқай:
Я возвысил стражу Аркур. Предводил войско для захвата врага. Мы сражались с (их) каганом. По милости Тенгри
I raised Arkur guard. Led army to capture the enemy. We fought with their kagan. Due the Tengri
10
...sančdï: Кečinde: tümen süke süŋüšdi: Küli Čur oplayu tegip süsin:
....шанышды: Кечінде: түмен сүңгіге: сүңгілесті: Күлі Чұр ұмтыла тиіп:сүңгісін:
... При Кечине с многотуменным (десятитысячным) войском он встретился в битве. Кули Чор бросился в атаку и войско врага там было разбито.
…At Kechin he met multitumen (decimal) army in the battle.
3
...qa: bilmez: biligin: biltükmen: ödkümen: bunča: bitig: bitidim:
...қа: білмес: білігін: білдіргенше: өткенше (өткенше):бұнша: бітік: бітідім.
... чтобы знать непознанное в этом бренном мире, я написал все это.
… to know unknown things in this mortal world, I wrote all this.
6
sü yorïdï: özümin öŋre: bïŋa:bašï: ïtï: Kejrede: öŋden: yantïčïmda: //...qoŋluγ: toqluγ.........
сүңгі (әскер)жорытты: өзімді өңірге: мыңның: басы: етті: Кейре (өзен)де: өңден: жанысып келгенде: ... қойлық: тоқтық:.....
отправил войска. Меня назначил Тысячником. В (реке) Кейре когда напали враги с юга... овец ...
sent the army. I was appointed Thousender. In the Keire (river) when enemies attacked from the south … my father …
20
toqïdïšïm: оl ay...nta: Tez bašïnta: Qašar qurïdïn: örügen anta: itetdim: čït anta: toqïtïdïm: yay anta: yayladïm: yaqa: anta: yaqaladïm bilgümen: bitigmen anta: yarattïdïm: ančïp: ol yïl: küzün ilgerü: yorïdïm: Tatarïγ: yatïdïm: tabïšγan: yïl:
ұрыстым: ол ай ... сонда: Тез басында: Қашар кері жақтан: орданы: сонда: еттірдім: чыт (құрылыс)? сонда: тоқытдым: жаз сонда: жағаластырдым: білгенімнен: бітігімнен сонда: жараттырдым: сөйтіп: ол жыл: күзден ілгері: жорыттым: Татарды: жапырдым: қоян: жылы:
сражался. В тот месяц... Я велел поставить орду на западе Кашар, тогда велел строить чыт (каменные сооружения). Летом оградил каменными стенами. Велел мои мысли высечь на камне. Той осенью выступил в поход дальше на восток. Сразил Татаров. В год Зайца
fought. That month… I ordered to establish horde in the west of Kashar, at that time ordered to built chyt (stone errections). In summer fenced in stone walls. I ordered to carve my thoughts on the stone. That autumn went on campaign further to the east. Bit the Tatars. In the year of Hear
21
besinči ay qa: tegi......qa: ...// ŋiz bašï: anta: ïdïq jer: kedinte: Aybaš Tuquš: belterinti: anta yayladïm: örügіn: anta: yarattïdïm: čït anta: toqïtdïm: biŋ yïllïq: tümen künlik: bitigimin: bilgümin: anta: yašï tašqa:
бесінші айға: тие... ...қа:... //ңүз: басы: сонда: Ұйғыр Жер: кейінде: Айбас: Тоқыш: белесінде: сонда жайладым: орданы сонда: жаратттырдым: чыт (құрылыс) сонда: тоқытдым: мың жылдық: түмен күндік: бітігімді: білігімді: сонда: жазық (бекем)тасқа:
на пятый месяц ... тогда на земле Уйгур, на западе у Айбас Токыш были мои пастбища. Велел поставить мою орду там. Велел построить каменные сооружения и высечь мои мысли на камнях на тысячу лет, на десять тысяч дней.
on the fifth month… on Uygur land, in the west at Aibas Toqysh there were my pastures. I ordered to put my horde there. I ordered to build stone errections and carve my thoughts on stones for thousand years, ten thousand days.
22
yarattïdïm: tol...: // yarïmatïn: yaγïd kelmis: örün begig: qara qulluqïγ: anï olurmus: Qïrqïz tapa: er idmis: siz tašïqïŋ: Čikig tašγarïŋ: temis: men: tašqïyïyn temis: Kür budqa ïda:
жараттырдым: тол......//...жаулай... келген:өрен ақ бекті: қара құлықты: сол отырған: Қырғыз таман: (батыр) ер жіберді: Сіз тасындар: Чекті тасытыңдар: деген: мен тасиын: деген: Көр Бұдқа ықта:
... Кыргызам послал воинов, где белый бек правил черными помыслами. Передал послание Чекам.... в Кор Буд...
I sent soldiers to Kyrgyz people, where the white bek ruled with black thoughts. Sent a message to Cheks…in Kyer Bud…
23
qabšïlïm temis: Őtüken......temis:...z: ..aŋï ...sü yorïdïm: ....tutuq: bašïn: Čik tapa: ebiŋe: ïtdïm: Isi jer tapa: Az er ïtdïm: kör tedim: Qïrqïz qanï: Kögmen: irinte:
қапсырамыз деген: Өтүкен:... деген:...сүңгі жорыттым:... ...Тұтық: басын: Чек таман: үйіне итердім: Есі жер таман: Аз ер (батыр) итердім: көр дедім: Қырғыз ханы: Көгмен: жерінде:
Отюкен ... Я отправил войско ... Тутука отправил к Чекам. На землю Ыссы отправил воина Аз. Я велел разведать. Киргизский хан на земле Когмен
Otuken… I sent army… I sent Tutuq to Cheks. Az was sent to Yssy land. I ordered to reconnoiter. Kyrgyz khan on the land of Kogmen
24
...ermis: jelmisin Іs: jeriŋerü: ïtïdïm: jelmisin menіŋ еr anta bašmïš: atïl tutmïš: qanïŋa: ...
... ...екен: желкелеуші Ес: жеріне: итедім (жібердім): желкелеуші: менің ер сонда басқан: атылу тұтқан: ханына:...
... был. Их направил на землю Ес. Тогда мой воин пришел к их хану, который веровал ...
…was. I sent them to Es land. My warrior came to their khan then, who believed….
26
anta: toqïdïm: anta: yanï: tüsdim: Čіk budunïγ: bïŋam süre: kelti: ...Tez bašï: čïtïmïn yayladïm: yaqa: anta: yaqаladïm: Čіk budunqa: tutuq bertim: Іš barïš: Tarqad: anta: anča oldum: ...antа: er kеlti: Qazluq költe:
сонда: жеңдім: сонда: жаңа түстім: Чек бүтін (халық)ты: мыңдығым сүрте: келді: ...Тез басы: чытымды (құрылыс): жайладым: жағасын (шетін)сонда жағаластырдым: Чек бүтін (халық)қа: Тұтық бердім: Ыс Барыс: Тархат: сонда: соншалықты болдым: ...сонда: ер келді. Қазлұқ көлде:...
поразил. Тогда вышел. Народ Чеков .... У истоков Тез я велел построить чыт (каменные сооружения), оградил его. Я дал Тутука народу Чек (чтобы управлять ими). Я был Ыс Барыс Тархатом. ... тогда пришел воин... На озере Казлук
bit. Cheks people went out. At Tez I odered to build chyt (stone errections), fenced it. I gave Tutuq to Chek people. I was Ys Barys Tarkhan… then a warrior came… On the lake Kazluq…
30
yaγï bol......turup jerin tapa bardï yoγaru yoγardaqïn: sekizinči ay: ben: udu yorïdïm ebimin Er: Esigünte: Yola: költe: qutum anta: ertim: ......
жауы бол... ...п жерін таман бардыжоғары жоғарладың: сегізінші ай: мен қуалай (ұтқылай) жорыттым үйіміді ер: Есігүнте: Йола: көлде: құтым: сонда: едім: ... ...
стали врагами... восьмой месяц преследовал к востоку. Я был тогда у озера Есгинте Йола...
became enemies…eight months pursued toward east. I was at the lake Esginte Yola…
33
meniŋ süm üč......// beš yüz kedimlig yadaγ bir eki šašïp kelti: küŋüm: qulum: budunïγ: Teŋiri: Jer anta: ayu berti: anta sančdïm: .........
Менің сүңгім (әскерім) үш... ...// бес жүз кежімлік жаяу бір екі қаруланып келді: күңім: құлым: бүтін (халықты): Тәңірі: Жер сонда: айқай берді: сонда шанышдым: ... ...
Мое войско три ... … // мои пятьсот воинов пришли в тяжелых латах. Тенгри и Земля наказали моих служанок, слуг и народ. Я тогда сразил ...
My army three… my five hundred soldiers came in heavy boots. Tengri and the Earth punished my housemaids, servants and people. I then bit…
43
...tümen: ... sančïduq jerde: ......ekinti ay: altï jegirmike: Üč Tuγluγ:
...түмен...шанышқа жерде:...... екінші ай: алты жиырмаға: Үш тулық:
... десять тысяч ... второй месяц Три знамени ...
…ten thousand … the second month… three flags…
45
...biŋ yunt qalmïš tümen qoñ qalmïš:
... ... ... ...мың жылқы қалған түмен қой қалған
... остались тысячу лошадей, десять тысяч овец
…thousand horses are left, ten thousand sheep
48
...tüsdim: ...sü basï ben: ...bin yunt tümen: qoñï: ben ...sančïdïm:
...түстім: ...сүңгі басы мен: ...мың жылқы түмен: қойды: мен... шанышдым:
... я - полководец ... тысяча лошадей и десять тысяч овец ... сразил...
… I am a commander… bit thousand horses and ten thousand sheep…
2
yajladïm: ulu yïlqa Őtüken: ortušïnta Šöŋüz ba [šïnta]Ïduq bašï kedininte: jajladim. Őrügün: bunta: jaratïdïm. Čit bunta toqïtïdïm. Bïn yïllïq: tümen künlük: Bitigimin belgümin bunta
жайладым: ұлу жылғы: Өтүкен: ортасын: Шөңгүз басында: Ұйық басында кейінінде: жайладым: Орданы: бұнда: жаратдым: Чыт бұнда тоқытдым: Мың жылдық: түмен күндік.Бітігімді белгімді бұнда:
В год Дракона я расположился в Отюкенской черни у реки Шонгуз, а затем у реки Уюк. Там я велел поставить орду и построить чыт. Велел здесь высечь надписи и мой знак на тысячу лет и десять тысяч дней
3
yašï tašqa: jaratïdïm: tolqu: tašqa toqïtïm: üze kökTeŋiri yarïlqaduq: üčünasra yaγiz jer: igitük: üčün: elimen: törümen etintim: öŋre kün toγušuqdaqï: budun: kisre ay toγušuqdaqï: budun:
жазық тасқа: жаратдым: Тұғыр: тасқа тоқытдым: Үсті Көк Тәңірі жарылқағаны: үшін: Асты нығыз қоңыр жер: кие бергені: үшін: Елімді: төрелігімді иелендім: өңірге күн тумысындағы: бүтін(халық): кейін ай тумысындағы: бүтін(халық):
Велел высечь надписи на гладком камне и на постаменте. По милости голубого Тенгри (Неба) сверху и по покровительству бурой земли внизу правил Страной и народами от земель, где восходит солнце, и народами от земель, где появляется луна
4
tört buluŋdaqï budun: küč berür yaγïm: bölüg yoq boltï: ...ekin ara ïlïγïm at ïrïγlaγïm: Sekiz Seleŋe: Orqun Toγula: Seben: Teldü: Qaraγa: Boruγu: ol jerimen šubumïn qonar köčerben:
төрт бұрыштағы бүтін (халық): күш берер жауым: бөлек жоқ болды: екі аралығы жылуым (жылы қонысым)ат жайлауым: Сегіз Селеңгі: Орхон Туыл:Себен: Телдү: Қараға: Бұрұғұ: ол жерімді суымды қонар көшермін:
С народом со всех четырех сторон не было врагов. Между Сегиз Селенги, Орхон Туыл, Себен Тельду, Карага, Буругу – земли, где были мои кочевые пастбища, теплые стойбища, летовки
5
yaγlaγïm: Őtüken: quzï kedin učï Tez bašïöŋdüni Qanuy: Künüj: biz ekin ara qïčlaγïm Őtüken jeri: Onγï Ta [rqan] süjü yaγ: budun [qa] ...γï berigerü učï: Altun: Yïš kedin üčï: Kögmen: iligerü učï Köiün
жайладым: Өтүкен: қойнауы кейінгі ұшы Тез басы өңірден Қанұй: Күнүй: біз екі аралығы қыстауым Өтүкен жері: Оңғы Тархан сүңгілері жау: бүтін (халық)қа...бері қарай ұшы: Алтын: Йыш: кейінгі ұщы: Көгмен: ілгері ұшы Көлүн
Я расположился в Отюкенской черни с другой стороны у истоков Тез в окрестностях Кануй, Кунуй. Между ними была моя зимовка в Отюкенской ложбине. Войска Онгы Тархана напали на народ с юга Алтын Йыш, с запада Когмен, с востока Колун
10
Teŋirim qanïm: ......qan atlïγ Čiqsi aqunču: Alip:bilge...qan...Oγuz budun altï jüz Söŋüt bir tümen budun qazγantï
Тәңірім әкем:......қан атты Чіксі ақұншы: Алып Білге...қан...Оғыз бүтін (халық)Алты жүз Сөңгүт Бір түмен бүтін (халық)қазтұрғызды (иеленді)
Отец мой Тенгри ……. Чикси …. Могучий Бильге …кан… шесть сот Сонгут тумен правили народом Огуз
11
Teŋiri aqanïm: atlïγï Toquz Tatar...bujruq......γï...[Söŋüt bïn]budunï tegtemin: bu bitidükde: qanïma: Torγag bašï qa...Atačuq Begčeker Čiqsi birle Baγa Tarqan üč jüz Torγaq turdï
Тәңірі әкем: аттысы Тоғыз Татар...бұйрық.../Сөңгүт мың/ бүтін(халық)ы тидім:бұ жазарда: әкеме: Торғақ басына...Атачық Бегчекер Чігісі бірлесе Баға тархан үш жүз Торғақ тұрды:
Тенгри(-подобный) отец мой … выступил против народа Тогуз Татар … буюрук … /Сонгут тысячник/ когда писали эти надписи у истоков Торгак … объединившись с Атачык Бегчекер Чикси и Бага Тархан триста (воинов) Торгак встали (под знамена) моего отца.
2
Qïrqïz: oγulï: Boyla: Qutluγ: Yarγan:
Қырғыз: ұлы: Бойла: Құтлық: Йарған:
Я – Кыргызов сын Бойла (судья) Кутлуг Йарган,
I am son of Kyrgyz Boila (judge) Qutlug Yargan.
3
men:Qutluγ: Baγa:Tarqan: Öge: Buyruqï: men:
мен: Құтлық: Баға: Тархан:Өге: Бұйрығы: мен:
Я – Кутлуг Бага Тархан Оге Буюрук (министр).
I am Qutlug Baga Tarhan Buiruq.
6
inim: jeti:urum: üč: qïzïm: üč: erti: ebledim: oγulïmïn:
інім: жеті:ұрпақ: үш:қызым: үш: еді:үйлендірдім: ұлдарымды:
Моих младших братьев было семь. Сыновей – трое. Дочерей – трое. Сыновей своих женил.
I had seven younger brothers. I had three sons. I had three daughters. I settled my sons down (marry off them).
7
qïzïmïn: qalïŋsïz bertim: ïmïrïma[258] : jüz er: turuγ: /ber/tim:
қызымды: қалыңсыз: бердім:ымыраласыма (досыма) : жүз ер:тұрақ(жайылым): /бер/дім:
Дочерей выдал без выкупа. Моему другу дал пастбище для ста голов.
I marry my daughters off without buyouts. I gave out to my friend a pasture for hundred livestock.
8
jeginmin: atïmïn: körtim:ïmtï: öltüm: ...
жиенімді: аталығымды: көрдім:енді: өлдім...
Я видел племянников и внуков. Теперь я – умер.
I saw my nephews and grandsons. Now I am dead...
12
qadašïma:ekenime: adïrïldïm: yïta: qara: budunuma adïrïldïm: yïta: men
Немере ағайыныма: нағашыма: айырылдым: Жетім: қара: бүтін (халық)ыма айырылдым: жетім: мен:
Потерял родственников моих. Осиротел я, потерял весь свой народ, я - сирота
I parted from relatives, my ownerless common people, the orphans.
3
Uqumuz Umay: Begimiz: biz uya: alïp: er: özin: altï qïlamadïŋ: özlek at özin: üč qïlamadïŋ yïta: izinčüme: közünčüme: adïrldïm sečlenimü: ijü ertim men
Ұғымымыз Ұмай:Бегіміз: біз ұйысқан:алып: ер: өзін: алты қыла алмадың:жүйрік ат өзін: үш қыла алмадың:жетім: ізінше: көзінше: айырылдым:шешіліп: ?...едім мен
Наша Умай Бегим, ты не смогла сохранить нас - шесть великих воинов, не смогла сохранить трех скакунов. Я потерял (их) следом на глазах у сирот (?)… я был…
Our Umay Begim, you could not join six great soldiers, could not join three racers. I was separated before eyes of orphans.
4
Er erimčin: inim ečim: uyurun: üčün: beŋgümin: tike berti:
Ер ерімчін: інім әкем: ұйысқан: үшін:мәңгімді: тіге берді:
Доблестные воины, мои младшие и старшие братья воздвигнули три вечных (памятника).
Valorous soldiers, my younger and elder brothers erected three eternal (monuments).
2
erdemin üčün elinde Qara qanqa barïpan
ерлігі үшін елінде Қара ханға барып
Во имя доблести в стране отправился к Кара хану.
In the name of valor in country (he) went to Qara khan.
14
Er ..demin üčün: i...da: yoqladï: qulï: alïp tutsar: küč: ič ečim
Ер ерлігі үшін: ...жоқтады: құлы: алып тұтса: күш: іш үлкенім
Во имя доблести ... оплакивали. Если его слуга служил ему великому, старший
In valor of a brave man ... mourned. If his servant served him the great, the elders
3
Jeti urï oγul: ïŋïzqa: bökmedük: qaŋum: ü qušča: buŋa: tüšürmek: ertiŋiz: buŋqa:tura: beŋkü tikermen: yïta
Жеті ұрпақ ұлы: -ыңызға: бөгелмедік:әкем: Ү құсша: мұңды: түсірмек: едіңіз: мұңға: тура: мәңгі тікермен: жетім
мы не смогли остаться для семи колен сыновей. Отец, вы как птица У хотели опустить печаль. В печали сирота воздвигает вечные (камни)
we couldn't stay for our seven generation. My father, you like bird U wanted to lower the sorrow. The orphan erects eternal (stones) in sorrow.
2
Er atïm: Qabašti-ïq: ïnal: öge: ben: jetmiš: yašïmda:
Ер атым: Қабашті-ық: Ынал: Өге: мен: Жетпіс: жасымда:
Мое имя мужа - Кабашти Ык Инал Оге. В мои семьдесят лет
My man name is Qabašti-ïq ïnal öge. In my seventy years
1
Ten : Si : men : yarin : kiče : altun : örgin : üze : oluruqan : meŋileyür : men : anča biliŋler : edgü : ol.
Тен Cимін (Тәңірі ұлы, яғни Қытай императоры)! Ертелі-кешке алтын тақтың үстінде отырып қуанармын. Сонша біліңдер: игі ол!
Я – Тен Си (т.е. китайский император). Утром и вечером, сидя на золотом престоле, я радуюсь. Знайте так: это хорошо!
I am Ten Si ('Son of Heaven', i.e. the Chinese Emperor). I enjoy sitting on the golden throne early (in the morning) and late (in the evening). Know thus: this is good.
2
ala : atlïγ : yol : Teŋri : men : yarïn : kiče : esür : men: utru : eki : aylïγ : kisi : oγlïn : soqusmis: kisi : qorqmis: qorqma : timis : qut : birgey : men : timis: anča : biliŋ : edgü : ol.
Ала атты жол Тәңірімін! Ертелі-кешке жүрермін. Басқа екі айлық кісі ұлына кезікті (соғысыпты). Кісі қорықты. Қорықпа депті. Құт беремін депті. Сонша біліңдер: игі ол!
Я – бог дороги на пегом коне. Утром и вечером я езжу. Он встретил двухмесячного сына человеческого. Человек испугался. Он сказал: «Не бойся! Я дам счастье!» Знайте так: это хорошо.
I am the Road god with a dappled horse. I amble along early (in the morning) and late (in the evening). He met two-month-old human being. The human being was afraid. He said: 'Do not be afraid! I will give you (my) divine favor'. Know thus: This is good.
3
altun : qanatlïγ : talïm : qara : qus : men: tanïm : tüsi : taqï : tükemezken : taluyda : yatïpan : tapladuqumin : tutar : men : sebdüqumin : yiyür : men: antag : küčlüg : men: anča : biliŋler : adgü : ol.
Алтын қанатты қыран қара құспын. Тәнім түсі дағы түгеспейді. Теңізде жатып таңдағанымды ұстап мен, сүйгенімді жермін. Соншалықты күштімін. Сонша біліңдер: игі ол.
Я – черный орел с золотыми крыльями. Хотя я еще не окреп, ловлю на море нравящееся мне и ем мое любимое. Так я силен. Знайте так: это – хорошо!
I am an eagle with golden wings. Althouγh the feathers of my body are not yet fully grown, lying down by the sea, I catch what I please (and) I eat what I like. That powerful I am. Know thus: This is good.
4
ürüŋ : esri : toγan : qus : men: čïntan : ïγač : üza : olurupan : meŋileyür : men : anča : biliŋler :
Ақшыл боз түсті сұңқар құспын мен. Чынтан ағаш үстіне отырып қуанармын мен. Сонша біліңдер.
Я – светлая с темными крапинами сокол. Сидя на сандаловом дереве, я радуюсь. Так знайте.
I am a white-spotted falcon. I enjoy sitting on a sandal-wood tree. Know thus!
8
altun : baslïγ : yïlan : men : altun : quruγsaqïmin : qïlïčïn : kesipen : özüm : yul : intin : basïmïn : yul : ebintin : tir : anča : biliŋler : yablaq : ol.
Алтын басты жыланмын. Алтын құрсағымды қылышпен кескенде өзім жұлындым. Жұлынған басым үйде дер. Сонша біліңдер: жаман ол!
Говорят: я – змея с золотой головой. Когда мой золотой живот перерезали мечом, я выпал из себя. Голова моя осталась дома. Знайте так: это плохо!
I am a golden-headed snake. When my golden stomach was cut with a sword, I pluck out. My head left in house, it says. Know this: This is bad.
10
esinegen : bars : men : qamus : ara : basïm : antag : alp : men : erdemlig : men : anča biliŋler :
Есінеген барыспын. Қамыс арасында басым сонша алып менің. Ерден мен. Сонша біліңдер!
Я – потягивающийся тигр. Моя голова в камышах такой большой. Доблестный я! Так знайте!
I am a yawning leopard. Among the reeds my head is so big. That brave I am. Know thus!
20
titir : buγra : men : ürüŋ : köpükümin : sačar : men : üze : Teŋirike : tegir : asra : yirke : kirür : tir : udïγmag : udγur : yatïγlïγ : turγuru : yoriyur : men : antaγ : küčlüg : men : anča : biliŋlar : adgü : ol.
Тітір (?) бурамын. Ақ боз көбігімді шашармын. Үсті Тәңіріге тиер, асты жерге кірер дер. Ұйқыдағыны оятып, жатқанды тұрғызып жорытармын. Сонша күштімін. Сонша біліңдер: игі ол!
Я самец верблюда. Я брызжу белой пеной. Вверху (она) достигает до Тенгри (неба), а внизу (она) входит в землю. Я бегаю, пробуждая спящих и заставляя встать лежащих. Такой я сильный! Так знай!
I am a camel stallion. I scatter my white froth. (It) reaches the sky above (and) penetrates the earth below, it says. I go on my way waking those who were asleep (and) rousing those who were lying down. That powerful I am. Know thus: This is good.
32
bir : tabïlqu : yüz : boltï : yüz : tabïlqu : miŋ : boltï : miŋ : tabilqu : tümen : boltï : tir : anča : biliŋler : asïγï : bar : edgü : ol.
Бір тобылғы жүз болды. Жүз тобылғы мың болды. Мың тобылғы түмен (он мың) болды дер. Сонша біліңдер, пайдасы бар, игі ол!
Говорят: из одной таволги получилось сто. Из ста таволг стала тысяча. Из тысячи таволг стало десять тысяч, говорят! Так знайте – есть в этом выгода. Это хорошо!
One spiraea became a hundred; a hundred spiraea became a thousand (and) a thousand spiraea became ten thousand, it says. Know thus: This is good.
41
ürüŋ : esri : ingek : buzaγulačï : bolmis : ölgey : men : timïs : ürüŋ : esri : irkek : buzaγu : kelürmis : ïduqluq : yaraγay : ülügde : ozmis : tir : anča : biliŋ : edgü : ol.
Ақ боз қашар бұзаулапты. «Өлермін» депті (қашар). Ақ боз еркек бұзау келіпті (туыпты). Игілікке жарар. Өлімнен озыпты дер. Сонша біл. Игі ол!
Белая с черными пятнами корова собиралась телиться. Она говорила: я умру! Она отелилась светлым с крапинами бычком. Он годится для пожертвования. Говорят, от смерти она спаслась. Так знайте – это хорошо!
A white-spotted cow was on the point of calving. She said: 'I am about to die!' (Nevertheless) she gave birth to a white-spotted bull calf. It would be suitable to dedicate it to Heaven. (For the cow was) thus saved from (her) fate, it says. Know thus: This is good.
42
uzun : tonluγ : idisin : ayakin : qodupan : barmis : yana : edgüti : saqïnmis : idisïmte : ayaqïmta : öŋi : qanča : barïr : men : tir : yana : kelmis : idisin : ayaqïn : esen : tükel : bulmis : ögirer : sebinür : tir : anča : biliŋler : edgü : ol.
Ұзын тонды (әйел) ыдыс-аяғын қойып(қалдырып) барыпты. Қайтадан жақсы ойланыпты. «Ыдыс-аяғымды тастап қайда барам?» дер. Қайта келіп ыдыс-аяғын алып, есен-түгел болыпты. Қуанып, шаттаныпты дер. Сонша біліңдер: игі ол!
Женщина, оставив свою посуду, отправилась в путь. Она снова подумала хорошенько. «Куда я отправилась без моей посуды?» сказала она. Она вернулась и нашла свою посуду невредимой и целой. Она радовалась и веселилась. Так знайте – это хорошо!
A woman went away, leaving behind her dishes. Then she (stopped and) thought thoroughly. 'Where am I going apart from my dishes?' she says. She again came back (and) found her dishes safe and sound. She rejoices (and) becomes delighted, it says. Know thus: This is good.
45
kiyik : oγlï : men : otsuz : subsuz : qaltï : uyïn : nečük : yorïyïn : tir : anča : biliŋler : yabïz : ol.
«Киік ұлымын. Отсыз, сусыз қалдым ғой. Қанша жүрейін?» дер. Сонша біліңдер. Жаман ол.
«Я детеныш оленя. Без травы и без воды как справлюсь я?» сказал он. Так знайте – это плохо.
I am a deer calf. How shall I be able (to live) without water and grass? How shall I walk along? it says. Know thus: This is bad.
48
qari : yol : Teŋiri : men : sïnuqïŋïn : sipir : men : üzükiŋin : ulayur : men : ilig : itmis : men : edgüsi : bolzun : tir : anča : biliŋler : :
Кәрі жол Тәңірімін. Сынығыңды сыпырармын. Үзігіңді жалғармын. Елді еткішпін. Игісі болсын дер. Сонша біліңдер.
Я старое божество дорог. Твое сломанное подмету, твое разорванное соединяю! Я устроитель государства. Пусть будет хорошее! Так знайте.
I am the old road god. I wipe your broken parts (and) I join together your torn things. I organize the realms. May there be happy things! it says. Know thus.
51
talïm : qara : qus : men : yasïl : qaya : yaylaγïm : qïzïl : qaya : qïslaγïm : ol : taγda : turupan : meŋileyür : men : anča : biliŋler :
Жыртқыш қара құспын. Жасыл қия жайлауым. Қызыл қия қыстауым. Ол тауда тұрып қуанарымын. Сонша біліңдер!
Я – хищная черная птица. Зеленая скала – мое летнее местопребывание. Красная скала – мое зимнее местопребывание. Живя на той горе, я радуюсь. Так знайте!
I am a predatory black bird. My summer quarter is a green rock (and) my winter quarter is a red rock. I enjoy staying on the mountain. Know thus!
56
ügriŋe : qutluγ : adγïr : men : yaγaq : ïγač : yaylaγïm : qusluγ : ïγač : qïslaγïm : anta : turupan : meŋileyür : men : tir : anča : biliŋler : edgü : ol.
Үйірге құтты айғырмын. Жаңғақ ағаш жайлауым, құсты ағаш қыстауым. Сонда тұрып қуанармын дер. Сонша біліңдер: игі ол!
Я плодородный жеребец стада. Мое летнее местопребывание (среди) ореховых деревьев. Мое зимнее местопребывание (среди) деревьев с гнездами птиц. Там живя, я радуюсь! Так знайте – это хорошо!
I am a stallion happy in his stud. My summer quarter is walnut trees (and) my winter quarter is nest trees. I enjoy staying there, it says. Know thus: This is good.
60
toquz : arlï : sïγun : kiyik : men : bedüz : tiz : üze : ünüpen : möŋreyür : men : üze : Teŋiri : esidti : asra : kisi : bilti : antaγ : küčlüg : men : tir : anča : biliŋler : edgü : ol.
Тоғыз айыр мүйізді киікпін. Бәдіз тізе үстіне мініп мөңірермін. Үстіде Тәңірі естіді, астыда кісі білді. Сондай күштімін мен дер. Сонша біліңдер: игі ол!
Говорят: я марал-олень с ветленными на девять рогами. Встав на красивые колени, я мычу. Вверху слышал Тенгри. Внизу узнал человек. Так я силен! Так знайте – это хорошо!
I am a deer with a nine-branched horn. Rising on my big (and) powerful knees, I bellow. Heaven above heard it (and) men below realized it. That powerful I am, it says. Know thus: This is good.
62
yarγun : kiyik : men : yaylaγ : taγïma : ïγïpan : yaylayur : turur : men : meŋilig : men : tir : anča : biliŋler : edgü : ol.
Жарағұн киікпін. Жайлау тауымның ығында жайылып тұрармын. Қуанармын дер. Сонша біліңдер: игі ол!
Говорят: я – зверь-йарагун. Я лето провожу на безветренной стороне моих гор. Я бодрый! Так знайте – это хорошо!
I am a yargun deer. Windless side of the mountain is my summer residence. I stay there for the summer. I am happy, it says. Know thus: This is good.
64
kök : boymul : toγan : qus : men : körüklüg : qayaqa : qonupan : közleyür : men : yaγaqlïγ : toγraq : üze : tüsüpen : yaylayur : men : tir : anča : biliŋler : aňïγ : edgü : ol.
Көк боймыл сұңқар құспын. Көретін қияға қонып көздеймін. Жаңғақты тал тұғыр үстіне түсіп жайлаймын дер. Сонша біліңдер: анық игі ол!
Говорят: я – пегий сокол. Сидя на скале с широким обозрением, я осматриваю вокруг. Спустившись к ореховым деревьям, я провожу лето. Так знайте – это хорошо.
I am a gray falcon with a white neck. Sitting on a rock with a wide view, I look around. Settling down on a poplar full of nuts, I spend the summer, it says. Know thus: This is very good.
67
bars : yïl : ekinti : ay : bis : yiγïrmike : taygüntan : manïstantaqï : kičïγ : ditar : burua : guru : esïdičïmiz : Isig : Saŋun : Ïtačïq : üčün : bitidim.
Барыс жылы, екінші ай, он бесіне Тайгүнтан маныстандағы (мен) кіші діндар, буриа гуру естушіміз Ісіг Cенгүн Ытачұқ үшін бітідім(жаздым).
В год барса, второго месяца, пятнадцатого (числа) я, младший ученик монастыря Тай Гун Тан, написал это для нашего (духовного) слушателя бурва гуру Исиг Сенгун Итачук.
In the Year of Tiger, on the fifteenth (day of) the second month, I, the young pious (disciple) staying at the Tay-gün-tan (Manichaeism) monastery, wrote this book of omens for our listener burua guru Isig Sengun Ïtačïq.
6
saqunurmïn: aqaŋïm:...
сағынармын: әкем....
буду скучать. Отец ...
Will miss. Farther…
Mainz 167 (T I D x 20) B беті  1 рет кездеседi
2
... : m(e)n : š(ï)m...
Mainz 388 (Vorderseite)  1 рет кездеседi
2
ur : m(ä)n : tedi : ...
Чаа-Холь VIII (е-20)  1 рет кездеседi
1
tört uγlanïm bar učun: beηkument/ikti/
Төрт ұлым бар үшін: мәңгілік /тікті/
Мои четверо сыновей [водрузили] мне памятник.
My four sons erected a stone (for me).
U 5 Vorderseite (Teil II)  1 рет кездеседi
6
...is : m(ä)n : kul...
U 5 Rückseite (Teil II)  1 рет кездеседi
11
...emn : yultuz...
Уюк Оорзак I (е-108)  2 рет кездеседi
1
men: Altai oγlï: Bögü: atïm: teηri: g...: beηkü: g...elmin: men
Мен: Алтай ұлы: Бүгү: атым: Тәңірі: г... мәңгі: г...елмін: мен
Я сын Алтая: имя мое Бугу: Тенгри: г…вечный…г…народ я
2
yašmen: begimiš: ................................
...
...
Алтын Көл II (e-29)  1 рет кездеседi
3
Erdem b/u/lsar: munïγ: ermez: munïγ: ersem: Ezeru /?/ alqanïp: erdemlig: batur men
ерлік болса: мұңы :болмас: мұңы: болса: Езерү/?/ алқанып: ерлікті: батыр мен
Когда есть доблесть, нет печали, а когда есть печаль, то я - богатырь Езеру (?)...
If there is a valor, there is no sadness, if there is sadness then I, hero Ezeru ...
1
Kögimen...
Көгімен...
Когимен
Жалпақ-Тас II/XV  1 рет кездеседi
2
ben bitidim bičle kergü
мен бітідім бес ...
Жалпақ-Тас XXI  1 рет кездеседi
1
...
Or. 8212 (1692)  2 рет кездеседi
22
tï: meniŋ: atïma:
24
tizün: tep: men: ...
5
mun erimiŋ eli barïrmin
Электронды тарихи-мәдени қордың негізі "Мәдени мұра" мемлекеттік бағдарламасының "Шығыстану секциясы" Р.Б.Сүлейменов атындағы Шығыстану институты тарапынан 2005 жарияланған "Қазақстан тарихы туралы түркі деректемелері" сериясының 2-томы "Н.Базылхан "Көне түрік бітіктастары мен ескерткіштері (Орхон, Ениесей, Талас)" Алматы: Дайк-Пресс. 2005, 252 б. +144 бет жапсырма" атты ғылыми еңбек болды. Ғылыми редакторлары: т.ғ.д., проф. М.Қ.Әбусейтова,
ф.ғ.д., проф.Б.Бұхатұлы.
Р.Б.Сүлейменов атындағы Шығыстану институтының директоры т.ғ.д., проф. Меруерт Қуатқызы Әбусейтоваға көрсеткен көмегі үшін алғыс білдіреміз.


қазрусeng
© Абай атындағы Қазақ Ұлттық педагогикалық университет.
Қазақстан Республикасы Мәдениет және ақпарат министрлігінің Тіл комитеті тапсырысы бойынша жүргізілген
"Жазба және этноархеологиялық деректемелер бойынша қазақ тілінің тарихи-мәдени ақпарат көздерін жасау" жұмысы шеңберінде жасалған.