қазрусeng
:
:
 
Көне түрiк тiлiнде:

Көне түрiк тiлiнде іздеу көне түрiк әліппесімен жасалады. Қажетті сөзді теріп болғасын Тап дегенді басыңыз.

Іздеу жүргізілген соң, табылған мәтінге қатысты ескерткіштің аты, мәтіннің сол сөз табылған жолы шығады. Егер ескерткіш атын бассаңыз, сол ескеткіш туралы толық мағлұмат аласыз. Іздеу бетіне қайтып келу үшін терезенің ең жоғарғы немесе ең төменгі сол бұрышында тұрған белгілерді пайдаланыңыз.
Ескерту: Internet Explorer броузерінен басқаны қолданушы Түрік бітік шрифтін орнатып алуы керек. Көмек бетінде қалай орнату керегін оқып алуға болады.

Таңбаны пернетақтадан тергенде, латын әріптерімен төменде көрсетілген сәйкестікті пайдаланыңыз.
B C D F G J K L N O
Q R S T U V W X Y a
b c d g i j k l m n
p q r s t u w x y z
Iздеген сөз 161 жерде кездесті
3
ïdï oqsuz: Kök Türük:anča: olurur ermis:bilge: qaγan ermis: alïp qaγan ermis: bujruq jeme: bilge ermis erinč: alïp ermis erinč: begleri jeme: budunï jeme: tüz ermis: anï üčün: Еlig: anča tutmus: erinč: Еlig tutup: Тörüg: etmis: üze anča:
ие русыз: Көк Түрік: сонша: отырар еді: білік(ті): қаған еді: алып қаған еді: бұйрық та: білікті еді екен: алып еді екен: бектері де: бүтін (халық) да: түзу еді: сол үшін: Елді: сонша тұтқан: екен еді: Елді тұтып: Төре(лікті): етті: үсті сонша:
Небесные Тюрки без властителей кочевали. Эти каганы были мудры. Эти каганы были велики. И служители их были мудры и велики. И беки с народом были честны и прямы. Так они правили народом. Так они царствовали над ними.
There were Kok (Blue) Turks between the two boundaries, having neither rulers nor masters. Wise kagans were they. Great kagans were they. Their buyruqs (officials), too, were wise and brave, indeed. They were great too. Both the lords and people were straightforward and honest. For this reason, kagans were able to rule the state.
11
subï: anča temis: Türük: budun: yoq: bolmazun: tejin: budun bolčun tejin: аqanïm: Elteris qaγanïγ: ögüm: Elbilge qatunïγ: Teŋіri: töpesinte: tutup: jügürü: kötürmüs erinč: aqanïm: qaγan: jeti jegirmi: erin: tašqïmïs: tašïra:
Суы: сонша деген: Түрік: бүтін (халық): жоқ: болмасын: дейін: бүтін (халық) болсын дейін: Әкем: Елтеріс қағанды: Шешем («өгейім»): Елбілге қатұнды: Тәңірі: төбесінде: тұтып: жоғары: көтерген еді: әкем: қаған: жеті: жиырма: (батыр)ерін: тасалады: тасалай (сыртқа):
вода сказали: "дабы не исчез Тюркский народ, дабы вновь стал страной". Они оказали почет моему отцу, Ильтерис кагану и моей матери («мачехе») Ильбильге катун, превозносили их. Мой отец, каган, собрал семнадцать доблестных героев.
and Water said as follows: "in order to Turkish people would not go to ruin and in order to it should be a nation again", they rose my father Ilteris Kagan, and my mother Ilbilga Katun, to the top and sat them upwards on the throne. My father, the kagan, gathered together seventeen brave lords.
16
törüg: qаzγanïp: uča: barmïs: аqaŋïm: qaγanqa: bašlayu: Baz qaγanïγ: balbal: tikmis: ol törüde: öze: ečüm qaγan: olurtï: ečüm qaγan: olurupan: Türük: budunïγ: ječe іtdi: іgіti: čïγaŋïγ/: bay: qïltï: azïγ: üküš: qïltï:/
төре(лік)ті: қаз тұрғызып: ұша: барды: әкем: қағанға: бастай: Баз қағанды: балбал: тіккен: ол төре(лік)те: үсті: атам қаған: отырды: атам: қаған: отырып: Түрік: бүтін (халық)ты: жекеше жақсы етті: жетілдірді: шығайды: /бай: қылды: азды: көп: қылды:/
установив свою власть, умер мой отец. Балбалы для него были начаты с балбалов Баз кагана. Мой дядя стал каганом тогда. Мой дядя продвигал Тюркский народ еще лучше. Он сделал бедных богатым, небольшой народ многочисленным.
after he had founded (such a great) empire and gained power, passed away (lit.: 'went flying'). Balbals erected for my father, the kagan, were first erected from Baz Kagan's balbals. My uncle succeeded to the throne then. My uncle, the kagan, organized and nourished Turkish people anew. He made poor people rich and few people numerous.
17
ečüm qaγan: olurtuqda: özüm: Tarduš: budun: öze: šad ertim: ečüm qaγan: birle: ilgerü: Yašïl ügüz [151] : Šantuŋ: yazïqa[152] tegi: süledimiz: qurïγaru: Temir qapïγqa: tegi: süledimiz: Kögmen[153] : аša : Qï/rqïz :jeriŋe : tegi : süledimiz:/
атам: қаған: отырғанда: өзім: Тардұш: бүтін (халық): үсті: шад: едім: атам қаған: бірлесе: ілгері: Йасыл өзен: Шантұң: жазыққа: тие: сүңгіледіміз: кері қарай: Темір Қапығқа: тие: сүңгіледім: Көгмен: аса: Қы/рқыз: жеріне: тие: сүңгіледім:/
Когда мой дядя, каган, наследовал трон, я Тардуш был шадом над народом. Вместе с моим дядей, каганом, мы продолжали сражения в восточном направлении до Яшиль (Хуанхе) реки вплоть до Шантунской равнины, на западе до Железных ворот. (Мы продолжали сражения до земли Киргизов) перейдя через Когменские (горы).
When my uncle, the kagan, succeeded to the throne, I was šad over Tardush people. Together with my uncle, the kagan, we went on campaigns eastwards up to Green River (= Yellow River) and Shantung plain, and we went on campaigns westwards as far as the Iron Gate, (We went on campaigns up to the land of Kirgiz) beyond the Kogmen (mountains).
20
...bars beg: erti: qaγan at: bunta: biz: bertimiz: siŋilim: qunčuyum: bertimiz: üze yaŋïltï: qaγanï: ölti: budunï: küŋ qul: boltï: Kögmen: Jer sub: idsiz: qalmazun tejin: az Qïrqïz: budunïγ: jarat...
... барыс бек: еді: қаған ат(+ын): бұнда: біз: бердік біз: сіңілім: ханшайым: бердік біз: үсті жаңылды: қағаны: өлді: бүтін (халық): күң құл: болды: Көгмен: жер су: иесіз: қалмасын: дейін: Аз Қырғыз: бүтін (халық)ты: жарат...
был Барыс бек. Мы дали ему титул кагана в то время. Мы отдали ему мою младшую сестру, принцессу, в жены. Но он предал (нас). (В результате) каган умер, а его люди стали рабами. Чтобы земля Когмен не осталась без правителя, народ Аз Киргиз …..
was Bars Beg. It was we, who had given him the title of kagan. We had also given him my younger sister, the princess, in marriage. But, he betrayed (us). (As a result) the kagan was killed and people became slaves and servants. In order the Kogman land would not remain without a ruler, we organized the Az and Kirgiz peoples, and then we came (back) and fought.
24
bardïγ: qurïγaru: barïγma: bardïγ: bardïq: jerde: edgüg: ol erinč: qanïŋ: subča: jügürti: söŋükün: taγča: yatаdï: beglik: urï oγulïŋ: qul boltï: silik qïz oγulïŋ: küŋ boltï: bilmedük üčün: yablaqïŋïn: üčün: ečüm qaγan: uča bardï:
бардық: кері қарай: барғанынша: бардық: барған: жерде: игіні: ол еді екен: қанын: суша: жүгіртті: сүйегін: тауша: жатты: бектік: ұрық ұлың: құл болды: сұлу қыз ұлың: күң болды: білмедік үшін: жабайылығы: үшін: атам қаған: ұша барды:
Пошли назад пока не дошли, где кровь текла водой, кости были навалены как гора, где сыновья, достойные стать беками стали рабами, и дочери, благородные красавицы стали служанками. Из-за нашего непонимания и дикости отец мой каган улетел (умер).
Those (of you), who meant to go to east went to east, and those (of you), who meant to go to west went to west. In places you went away, your (only) profit was the following: your blood ran like a river, and your bones were heaped up like a mountain; your sons worthy of becoming lords became slaves, and your daughters worthy of becoming ladies became servants. Because of your unawareness
25
bašlayu: Qïrqïz qaγanïγ: balbal:tikdim: Türük: budunïγ: atï küsü: yoq bolmazun: tijin: aqaŋïm qaγanïγ: ögüm qatunïγ: kötürmiš: Teŋіri: Еl bеrigme: Teŋіri: Türük: budun: atï küsü: yoq bolmazun: tijin: /özümüz: ol Teŋіri:/
бастай: Қырғыз қағанды: балбал:тікдім: Түрік: бүтін (халық)ты: аты көсегесі:жоқ болмасын: дейін: әкем: қағанды: шешем-өгейім қатұнды:көтерді: Тәңірі: Ел беруші: Тәңірі: Түрік: бүтін (халық): аты көсегесі: жоқ болмасын:дейін: /өзіміз: ол Тәңірі:/
Я установил балбалы (для него), начиная Киргиз каганских балбалов. Тенгри, который избрал моего отца, кагана, и мою мать-мачеху катун, и который предоставил им государство, чтобы имя и слава тюркского народа не погибло, (тот Тенгри)
and because of your mischievousness, my uncle, the kagan, met his death. First I erected balbals (for him) beginning from Kirgiz kagan's. Tengri, which had raised my father, the kagan, and my mother, the katun, and which had granted them a state, For the name and fame of the Turkish people would not perish, (that Tengri)
29
kisre: Teŋіri: yarïlqazu: qutum:bar üčün:ülügüm: bar üčün: ölüteči: budunïγ: tirigerü: igitim: yalaŋ budunïγ: tonlïγ: čïγaň: budunïγ: bay qïltïm: az budunïγ: üküš qïltïm: ïγar Еlligde:qa/γanlïγta: jeg qïltïm: törüt buluŋdaqï:/
кері кейін: Тәңірі: жарылқай: құтым: бар үшін: үлесім: бар үшін: өлермен: бүтін (халық)ды: тірілте: жеткіздім: жалаң бүтін (халық)ды: тонды: шығай: бүтін (халық)ды: бай қылдым: аз бүтін (халық)ты: өңшең көп қылдым: ығыр Елдікте: қа /ғандықта: жетік қылдым: төрт бұрыштағы:/
После того, с благословения Тенгри и так как на моей стороне было счастье и удача, я привел людей в чувство, которые были близки к гибели. Я дал бедным людям одежду, сделал бедных людей богатыми и небольшой народ многочисленным.
After (that), since I had fortune and since I had good luck – my Tengri was gracious! – I brought people to life, who were going to perish, and nourished them. I dressed naked people with clothes and I made poor people rich and few people numerous. I made them superior than people, who had great states and (esteemed rulers).
30
budunïγ:qop:baz qïltïm: jaγsïz qïltïm: qop:maŋa: ükü еrtі: isig küčüg:berür:bunča: törüg:qazγanïp: inim Kültegin: üzе anča: kergek boltï: аqanïm qaγan: učduqta: Kültegin:jiti /:jašda: qaltï: /
бүтін (халық)ды: көп: басып басымдылық қылдым: жаусыз қылдым: көп: маған: өңшең көп (қарайтын) еді: істі күшті: берер: бұнша: төре(лік)ті: қаз тұрғызып: Інім Күлтегін бірлесе: өзі сонша: қайтыс болды: әкем қаған: ұшқанда: Күлтегін: жеті /: жаста: қалды:/
Я покорил еще многих людей, которые живут в четырех сторонах мира. Не осталось врага. Многие из них подчинились мне. Мой младший брат, Культегин скончался, после того, как он установил мощное государство, где народ служил мне. Когда мой отец, каган, скончался, мой младший брат Культегин /был в возрасте семи лет/
I subdue all people, who live in four parts of the world. There was no enemy left. Many of them submitted to me. My younger brother, Kultegin passed away, after he had established the powerful lordship, where people had been giving their services to me. When my father, the kagan, passed away, my younger brother Kultegin was at the age of seven...
31
Umay teg: ögüm: qatun: qutuŋa: inim Kültegin: er at boltï: altï jegirmi: jašïŋa: ečüm qaγan: Еlin: törüsün: anča: qazγantï: Altï čub: Soγdaq tapa: süledimiz: buzdïmïz: Tabγač: On Tutuq: beš tümen: sü kelti: süŋüšdümüz:
Ұмай тек: шешем-өгейім: қатұн: құтына: інім Күлтегін: ер атты болды (батыр ер атанды): алты жиырма (16): жасында: әкем қаған: Елін: төрелігін: сонша: қаз тұрғызды: Алты Чұб: Соғдақ таман: сүңгіледіміз: бұздымыз: Табғач: Он Тұтық: бес түмен: сүңгі келді: сүңгілестіміз:
Мой младший брат Культегин получил геройское имя благодаря удачи моей Умай-подобной матери-мачехи Катун. Когда ему было шестнадцать, мой дядя, каган, призвал подданных. Мы пошли войною на Шесть Чубов и Согдийцев. Китайский губернатор Онг-Тутук шел с пятьюдесятью тысячами армией (против нас). И мы сражались.
My younger brother Kultegin became a man due to good luck of my Umay-like mother, the katun. When he was sixteen, my uncle, the kagan, gathered the lords. We went on a campaign in direction of Six-Čub Sogdian colonies. The Chinese governor On-Tutuq came with fifty thousand armies. And we fought.
32
Kültegin: jadaγаn: оplayu tegdi: On Tutuq: Yorčïn: yarаqlïγ: eligin tutdï: yarаqlïγdï: qaγanqa: ančulаdï: ol süg: anta yoq qïšdïmïz: bir otuz: jašïŋï: Čača: Sünke: süŋüšdümüz: еŋ ilki: Tadqïs Čurïŋ: boz/ atïγ: binip:tegdi: ol at anta:/
Күлтегін: жаяу: ұмтыла тиді: Он Тұтық: Йорчыны: жарақты: елуін тұтды: жарақтылар ды: қағанға: еншіледі: ол сүңгілі: сонда жоқ (етіп) қысдық: бір отыз (29): жасында: Чача: Сүнге: сүңгілестіміз: ең ілкі: Тадқыш Чұрдың: боз /атын мініп: тиді: ол ат сонда:/
Культегин атаковал пешим строем. Он пленил Онг-Тутука с его армией. Он представил (показал) их оружие кагану. Мы разрушили ту армию тогда. Когда ему было двадцать один год, мы боролись против генерала Чача. Сначала он сел на серого коня Чор Тадкуша и напал. Тот конь пал там.
Kultegin attacked on his foot. He took On-Tutuq Yorčyn with his army. He showed their weapons to the kagan. We destroyed that army then. When he was twenty-one years old, we fought against General Čača. First he mounted Tadqyš Čor's gray horse and attacked. That horse died there.
34
tegdiken: Türük: begler: qop bilirsiz: ol süg: anta yoq qïšdïmïz: anta kisre: Jer Bayïrqu: Uluγ Erkin: yaγï boltï: anï yaŋï: Тürgi Үarаγun: költe: buzdumïz: Uluγ Erkin: azqïŋa: erin: tizip: bardï: Kültegin ...
тидік: Түрік:бектер: көп білерсіз: ол сүңгіні: сонда жоқ (етіп) қысдық: сонда кері кейін: Йер Байырқұ: Ұлық Еркін: жау болды: оны жаңа: Түргі Йарағұн: көлде: бұздымыз: Ұлық Еркін: азғана: ерін: тізіп: барды: Күлтегін:...
Тюркские беки, вы все знаете, что такое нападение! Мы разрушили ту армию тогда. Тогда Великий Иркин земли Байрку стал нашим врагом. Мы разрушили и его у озера Тюрги-Яргун. Великий Иркин бежал вместе с немногими мужами. Культегину было …
Turkish lords, you all know what attacking is! We destroyed that army then. Then Great Irkin of Bayirqu land became our hostile. We destroyed him too at Turgi-Yaraγun lake. The Great Irkin ran away together with few men. Kultegin was...
35
jašïŋa: Qïrγïz tapa: süledimiz: süŋüкü: batamï: qaraγ: sükіn: Kögmen: jïšïγ: toγa: yorïp: Qïrγïz: budunïγ: uda: basdïmïz: qaγanïn: birle: Suŋa jïšda: süŋüšdümüz: Kültegin Bayïrqun /аq adγïrïγ:/
жасында: Қырғыз таман: сүңгіледіміз: сүңгі: батар: қарды: сөгіп: Көгмен: Йышды: доғалай: жортып: Қырғыз: бүтін (халық)ды: қуа: бастық: қағанын: бірге: Сұңа Йышда: сүңгілестіміз: Күлтегін Байырқұдың: /ақ айғырын:/
… лет, мы продолжали поход против Киргизов. Пройдя через глубокий с копье снег мы прошли вокруг гор Когмен преследовали и напали на Киргизов. Мы сражались с их каганом на горах Сунга. Культегин сел верхом на белого жеребца Байырку
... year old. We went on a campaign against Kirgiz. Dissecting lance-deep snow we marched around the Kogman mountains and fell upon Kirgiz people. We fought with their kagan at the Soŋa mountains. Kultegin mounted Bayirqu's (white stallion)
37
toγa: Ertis ügüzüg: keče: yorïdïmïz: Türgeš: budunïγ: uda:basdïmïz: Türgeš: qaγan: süsi: Bolčuda: otča: borča: keltі: süŋüšdümüz: Kültegin: bašγu boz at: binip tegdi: bašγu boz at: k...
доғалай: Ертіс өзенді: кеше: жорттымыз: Түргеш: бүтін (халық)ды: өкшелей: басдымыз: Түргеш: қаған: сүңгісі: Болчұда: отша: борша: келді: сүңгілестіміз: Күлтегін: басқы боз ат: мініп тиді: басқы боз ат: ...
Переправляясь через реку Иртыш. Мы напали на народ Тюргеш и завоевали их. Войско Тюргешского кагана собравшись, выступило (против нас) на земле Болчу. Мы сразились с ними. Культегин сел на белого коня Башгу и бросился в атаку. Белый конь Башгу …
crossing over the Irtish river. We fell upon Turgesh people and conquered them. A lot of army of the Turgesh kagan came clustered (against us) at Bolču land. We fought with them. Kultegin mounted Bašγu's white horse and attacked. The Bašγu's white horse ...
39
Soγdaq: budun: іtіjin tijin: Jenčü: ügüzüg: keče: Temir Qapïγqa: tegi: süledimiz: anta kisre: Qara Türgeš: budun: yaγï bolmuš: Keŋeres tapa: bardï: biziŋ sü: atï: turïq: azuqï: yoq erti: yablaq kiši: er...
Соғдақ: бүтін (халық): итерейін дейін: Йенчү (Інжу-Сырдария): өзенді: кеше: Темір Қапығқа: тие: сүңгіледіміз: Анда кері: Қара Түргеш: бүтін (халық): жау болды: Кеңерес таман: барды: біздің сүңгі: аты: тұрық: азығы: жоқ еді: жабайы кісі: ер...
Чтобы покорить Согдийский народ, мы прошли до Железных ворот, пересекая Йенчу (Жемчуг-Сырдария) реку. Тогда простой народ Тюргеша восстали в тылу. Мы возвратились в Кенгерес. Наши армейские кони были тощими, и войско не имело никаких провизий, дикий человек, муж …
To subdue Sogdian people, we marched as far as the Iron Gate, crossing over the Pearl (Syrdaria) river. Then common Turgesh people rose in revolt in back. We went back toward Kanaris. Our army horses were lean and army had no provisions. A coward man ...
8
Ögsiz aqïn: binip: toquz erіn: sančïdï: оrduγ: bermedi: ögüm qatun: ulayu: ögelerim: eklerim: kelüŋünüm: qunčuylarïm: bunča jeme: tirigі: küŋ boltačï erti: ölüge: yortadï: yolta: yatu qïltаčï: ertegin:
өгейсіз ағын: мініп: тоғыз ерін: шанышды: орданы: бермеді: шешем-өгейім қатұн: ұласу: өгейлерім: енелерім: келінім: ханшайларым: бұнша тағы: тірісі: күң болар еді: өлікке: жортады: жолда: жата қалар: екен еді:
сев на своего белого сиротского коня, Культегин вонзил копьем девять воинов и не сдал лагерь. Моя мать-мачеха, Катун, и мои тещи, старшие сестры, невестки, мои принцессы, все они стали бы рабами. Их оставили бы, лежать мертвыми на дорогах.
The hostile Oguz attacked the camp. Having mounted his white orphan horse, Kultegin stabbed nine men and did not give the camp. My mother, Katun, and my stepmothers, my mothers-in-law, my elder sisters, my daughters-in-law, my princesses all these people would become slaves. They would have been left lying dead on roads.
3
qop: etdim: ulamtї: aňїγ yoq: Türük: qaγan: Őtüken: yїš: olursar: elte: buŋ yoq: іlgerü: Šantuŋ: yazїqategi: süledim: Taluyqa: kičig: tegmedim: birgerü: Toquz: Ersenke: tegi: süledim: Tüpütke: kičig: tegmedim: qurїγaru: Jenčü ügüz:
(қобы) көп: еттiм: ұласқанда: анық жоқ: Түрiк: қаған: Өтүкен: Йышында: отырса: Елде: мұң жоқ: ілгерi: Шаңтұң: жазығына тие: сүңгiледiм: Теңiзге: кiшiк: тимедiм: бергi (оң) қарай: Тоғыз: Ерсенке: тие: сүңгiледiм: Түпiтке: кiшiк: тимедiм: керi қарай: Йенчү (Iнжу) өзен(дi):
Я сделал вас многочисленными. Нет фальши в этих словах. Если тюрками правит каган из горы Отюкэн нет грусти и печали в стране. Я прошел с войском на востоке до Шаньдунской равнины. Почти достиг моря. Я прошел с войском на юге до Токуз-Аршин. Почти достиг Тибета. На запад переправляясь через реку Йенчу (Жемчуг-Сырдария)
I made you more. There is no false in these words. If the Turkish kagan rules from the Otukan mountains, then there will be no trouble in country. I went on campaigns eastwards up to the Shantung plain. I almost reached the sea. I went on campaigns southwards up to Tokuz-Arsin. I almost reached Tibet. Westwards beyond the Pearl River
6
еdgü: bilge: kišig: edgü: alїp кišig: jorutmaz: ermis: bir кiši: yaŋїlsar: oγušї: budunї: besükiŋe: tegi: uqїdmаz: ermis: süčig: sabїŋa: jїmšaq: aγїsїŋa: аrturїp: üküš: Türük: budun: ölteg: Türük: budun: ölsekiŋ: berje: Čuγay: Yїš: Тügeltin:
игi: бiлiктi: кiсiні: игi: алып кiсiнi: жорытпас: екен: бiр кiсi жаңылса: оқ-уысты руы: бүтін (халық)ы: бесігіне: тие: ұқтырмас: екен: сүйкiмдi: сөзi: жұмсақ: жібегіне: арқаланып: өңшең: Түрiк: бүтін (халық): өлгендей: Түрiк: бүтін (халық): өлерсің: бергі (жаққа): Чұғай: Йыш: Түгелтен:
Они не позволяют мудрым и хорошим людям приблизиться к себе. Они развращают начиная от одного до его целой семьи и клана. Будучи обманутым их сладкими словами и мягким шелком, вы тюркский народ, умирали. Тюркский народ намеревался обосноваться в горах Чугай на юге на Тугельтинской
They do not let wise men and brave men come close. They corrupt beginning from a single man up to his whole family and clan. Having been deceived by their sweet words and soft silk, you Turkish people, died! In order to survive Turkish people intended to settle at the Čuγay mountains in south on Тügeltin
14
Külteginiŋ: altunïn: kümüšin: aγïšïn: barïmïn ...qarasïn: yoγïma: tuyuγut: ..bu ...begim: tegin: jügürü: Teŋі/ri ...taš:bitidim: Jolluγ tegin:....
Күлтегіннің: алтынының: күмісінің: жібегінің: барлығының төр...мал қарасын: жоқтауым: тұяғы (жылқысы): ...бұ...бегім: тегін: жоғары: Тәңірі: ... тас: бітікледім: Йоллығтегін:...
Чтобы позаботиться о золоте и серебре Культегина, его сокровища и имущество, его четыре (тысячи?) коней.... Тенгри ... я оставил надпись на камне. Йоллугтегин...
In order to take care of Kultegin's gold and silver, his treasures and possessions, his four (thousand?) horses.... Tengri … I inscribed the stone. (Prince) Yolluγtegin...
2
üze:: qaγan: olurtum: olurtuqїma: ölütečiči: saqїnїγma: Türük: begler: budun: egirip: sebinip: tostamїš: közi: jügürü: körti: bödüke: özüm olurup: bunča: aγïr törüg: törüt buluŋdaqï: budunїγ: ..itdim: Őze: kök: Teŋіri:(asïra: yaγïz: Jer: qïlïntaquda: ekin ara: kisi: oγulï: qïlïnmïs:
Үсті/нде/: қаған: отырдым: отырғанымда: өлерменші: сағынғаныма: Түрік: бектер: бүтін (халық): иіліп: сүйініп: тосырқаған: көзі: жоғары: көрді: бұл шаққа: өзім отырып: бұнша: ауыр төрелікті: төрт бұрыштағы: бүтін (халық)ды:... еттім: Үсті көк: Тәңірі: асты: нығыз (қоңыр): Жер: қылынғанында (жаралғанда): екі ара: кісі: ұлы: қылынды (жаралды):
Когда я правил, будучи каганом, Тюркские беки и народ поклонялись, возлюбили меня и подняли свои опущенные глаза. Будучи каганом, я нес тяжелую ношу ответственности. Народов со всех четырех сторон сделал ... Когда наверху синее Тенгри, а внизу бурая Земля возникли, сотворен был меж ними сын человеческий.
When I ruled, being a kagan, Turkic lords (beks) and people warshipped me, loved me and raised their eyes up. Being a kagan I beard the hard burden of responsibility. People from all four parts made… When the blue Tengri upward and the brown Earth bellow appeared, the human being was created among them.
4
Temir qapïγqa: tegi:qonturmus: ekin ara: ïdï oqsuz: Kök Türük: iti anča: olurur ermis: bilge: qaγan ermis: alïp qaγan ermis: bujruqï: bilge ermis erinč: alïp ermis erinč: begleri jeme: budunï (jeme: tüz ermis: anï ) üčün: Еlig: anča tutmus: erinč: Еlig tutup: (Тörüg: etmis: üze anča: kergek: bolmus: )
Темір Қапығқа: тие: құндақтады(жайладым): екі ара(сы): ие русыз: Көк Түрік: жете сонша: отырар еді: білік(ті): қаған еді: алып қаған еді: бұйрығы: білікті еді екен: алып еді екен: бектер де: бүтін (халық) да: (түзу еді: сол: ) үшін: Елді: сонша тұтып: еді: Елді тұтып: (Төре/лікті/: етті: үсті сонша: қайтыс болды:)
на западе до Железных Ворот завоевали. Синие Тюрки без властителей кочевали. Эти каганы были мудры. Эти каганы были велики. И служители их были мудры и велики. И беки с народом были честны и прямы. Так они правили народом. Так они властвовали над ними. Умерли они.
In the west up to the Iron Gate conquered. Blue Turks moved without the rules. These kagans were wise. These kagans were great. Their servants were wise and great too. Beks were honest and direct with people. They ruled the nation this way. This way they held away over them. They died.
10
Türük: Teŋrisi: Türük: ÏduqJeri: subï: ančatemiserinč: :Türük: budun: yoq: bolmazun: tejin: budun: bolčun: tejin: аqanïm: Elterisqaγanïγ: ögüm: Elbilgeqatunïγ: Teŋіri: töpesinte: tutup: jügürü: kötürtü erinč: aqanïm qaγan: jeti jegirmi: erin: tašqïmïs (tašra: yoruyor: tejin: üküеsidіp: balïqdaqï: taγïqmïs: taγdaqï:)
Түрік: Тәңірісі: Түрік: Ұйық Жері: Суы: сонша деген екен: Түрік: бүтін (халық): жоқ: болмасын: дейін: бүтін (халық): болсын: дейін: Әкем: Елтеріс қағанды: Шешем-Өгейім: Елбілге қатұнды: Тәңірі: төбесінде: тұтып: жоғары: көтерді екен: ағам қаған: жеті: жиырма: ерін: тасалады: ( тасалай: жортты: дейін: күллісі естіп: балық(қала)дағы: таулады: таудағы: )
Тенгри Тюрков, Тюрков священная Земля и вода сказали: "дабы не исчезли Тюркский народ, дабы вновь стали страной". Они оказали почет моему отцу, Ильтерис кагану и моей матери («мачехе») Ильбильге катун, превозносили их. Мой отец, каган, собрал семнадцать доблестных героев. Услышав, что те отправились в поход, кто был в городах вышли на поле, кто был в горах, спустились
Tengri of Turks, Turks sacred Earth and water told: “let the Turkic people not degenerate, let them be the state again”. They mounted my father, El-Teris kagan, and my mother El-Bilge katun to the throne to be above them. My father, kagan, gathered seventeen brave beks (lords). Having heard that they went on campaign, those, who were in towns went out to the field, those, who were in mountains, went down
15
törüt: yegirmi: yašïmqa: Tarduš: budun: öze: šad olurtum: ečüm qaγan: birle: ilgerü: Yašïl ügüz: Šantuŋ: yazïqa tegi: süledimiz: qurïγaru: Temir: qapïγqa: tegi: süledimiz: Kögmen: аša: Qï/rqïz: jeriŋe: tegi: /süledimiz: /qamïγï: beš otuz: süledimiz: üč jegirmi: süŋüšdimiz: Еlligig: elsiretdimiz: qaγanlïγïγ: qaγansïratdïmïz: tizеligig:
төрт: жиырма (14): жасымға: Тардұш: бүтін (халық): үстіне: шад отырдым: атам қаған: бірлесе: ілгері: Йасыл өзен: Шантұң: жазыққа: тие: сүңгіледіміз: кері қарай: Темір: Қапығқа: тие: сүңгіледіміз: Көгмен: аса: Қырқыз: жеріне: тие: /сүңгіледіміз/ қамтылғаны: бес отыз (25): сүңгіледіміз: үш жиырма: сүңгілестіміз: Елдікті: елсіреттіміз: қағандықты: қағансыраттымыз: тізелікті:
Когда мне было четырнадцать, стал шадом над народом Тардуш. Вместе с моим дядей, каганом, мы продолжали сражения в восточном направлении до Яшиль (Хуанхе) реки вплоть до Шантунской равнины, на западе до Железных ворот. Мы продолжали сражения до земли Киргизов, перейдя через Когменские (горы). Мы вышли в поход двадцать пять раз, в них мы сражались тринадцать раз. Мы взяли царство тех, кто имел царство, и мы захватили каганов тех, кто имел кагана. Мы заставили колени имеющих
When I was fourteen I became a šad over Tardush people. Together with my uncle, the kagan, we went on campaigns eastwards up to Green River (= Yellow River) and Shantung plain, and we went on campaigns westwards up to the Iron Gate, We went on campaigns up to the land of Kirgiz beyond the Kogmen (mountains). We went on campaigns twenty-five times in all and we fought thirteen times. We took the realm of those who had a realm, and we captured the kagan of those who had a kagan. We made
17
erti: qaγan atïγ: bunta: biz bertimiz: siŋilim: qunčuyum: bertimiz: üze yazïntï: qaγanï: ölti:budunï: küŋ qul: boltï: Kögmen: Jer sub: idsiz: qalmazun tejin: az Qïrqïz: budunïγ: anča: jaratïp: keltimiz: ...ilgerü: Qadïrqan: Jïšïγ: aša: budunïγ: anča: qonturtïmïz: anča: itdimiz: qurïγaru:
еді: қаған атын: бұнда: біз бердік біз: сіңілім: ханшайым: бердік біз: үсті жазында: қағаны: өлді: бүтін (халық)ы: күң құл: болды: Көгмен: Жер су: иесіз: қалмасын: дейін: аз Қырғыз: бүтін (халық)ты: сонша: жаратып: келдіміз: ... ілгері: Қадырқан: Йышты: аса: бүтін (халық)ты: сонша: құндақтадымыз: сонша: еттік біз: кері қарай:
Мы дали ему титул кагана в то время. Мы также отдали ему мою младшую сестру, принцессу, в жены. Но он предал (нас). (В результате) каган умер, а его люди стали рабами и служащими. Чтобы земля Кёгмен не осталась без правителя, мы организовывали народы Аз и Киргиз. Затем мы приехали (назад) и сражались. Мы дали (их) назад.... В восточном направлении до гор Кадырханской черни (Хингана), на западе
It was we, who had given him the title of kagan. We had also given him my younger sister, the princess, in marriage. But, he betrayed (us). (As a result) the kagan was killed and people became slaves and servants. In order the Kogman land would not remain without a ruler, we organized the Az and Kirgiz peoples, and then we came back and fought. We gave (them) back.... Eastwards to the Khingan mountains westwards to
20
barïγma: bardïγ: bardïq: jerde: edgüg:ol erinč: qanïŋ: ügüzče: jügürti: söŋüküg: taγča: yatdï: beglik: urï oγulïŋ: qul qïltïγ: silik qïz oγulïŋ: küŋ qïltïγ: ol bilmedük üčün: yablaqïŋïn: üčün: ečüm qaγan: uča bardï: bašlayu: Qïrqïz qaγanïγ:(balbal: tikdim: )Türük: budunïγ: atï küsü: yoq bolmazun: tijin: aqaŋïm qaγanïγ:
барғанынша: бардық: барған: жерде: игіні: ол еді екен: қанын:өзенше: жүгірді (ақты): сүйегін: тауша: жатты: бектік: ұрық ұлың: құл болды: сұлу қыз ұлың: күң болды: ол білмедік үшін: жабайылығын (жамандығын): үшін: атам қаған: ұша барды: бастай: Қырғыз қағанды: (балбал:тікдім:) Түрік: бүтін (халық)ты: аты көсегесі: жоқ болмасын: дейін: әкем: қағанды:
ушли. Там, куда вы ушли, ваша (единственная) прибыль была следующим: ваша кровь бежала текла рекой, и ваши кости были навалены как гора; ваши сыновья, достойные стать беками стали рабами, и ваши дочери, благородные красавицы стали служанками. Из-за вашего непонимания и из-за вашей вредности, мой дядя, каган улетел (умер). Первым я установил балбалы (для него), начиная с Киргиз каганских балбалов. Тенгри, который избрал моего отца, кагана,
In places you went away, your (only) profit was the following: your blood ran like a river, and your bones were heaped up like a mountain; your sons worthy of becoming lords became slaves, and your daughters worthy of becoming ladies became servants. Because of your unawareness and because of your mischievousness, my uncle, the kagan, met his death. First I erected balbals (for him) beginning from Kirgiz kagan's. Tengri, which had raised my father, the kagan,
21
ögüm qatunïγ: kötürіgme: Teŋіri: Еl bеrigme: Teŋіri: Türük: budun: atï küsü: yoq bolmazun: tijin: özümüz: ol Teŋіri: qaγan: olurtadï erinč: neŋ yïlïsïγ: budunta: üze: olurmadïm: ičre ačsïz: tïšra: tonsuz: yabïz yablaq: budunta: (üze: olurtum: inim Kül) tegin eki šad: birle: sözlešdimiz: аqaŋïmïz:
шешем-өгейім қатұнды: көтеруші: Тәңірі: Ел беруші: Тәңірі: Түрік: бүтін (халық): аты көсегесі: жоқ болмасын: дейін: өзіміз: ол Тәңірі: қаған: отыртған еді: нең ылдилы: бүтін (халық)қа: үстіне: отырмадым: ішінде: ашсыз: тысында: тонсыз.жабы жабайы: бүтін (халық)та: ( үсті: отырдым: інім Күл ) тегін екі шад: бірлесе:сөздестіміз: әкеміз:
и мою мать-мачеху катун, и который предоставил им государство, чтобы имя и слава Тюркского народа не погибло, (тот Тенгри) возвел на престол (меня). Я отнюдь не сел править богатым народом; (напротив,) я стал правителем бедных и несчастных людей, у которых внутри не было пищи и снаружи одежды. Я и Культегин, мой младший брат, посовещались. Чтобы имя и слава народа, которыми правил наш отец
my mother, the katun, and which had granted them a state, For the name and fame of the Turkish people would not perish, (that Tengri) enthroned (me). I did not become ruler of wealthy and prosperous people at all; (on the contrary,) I became a ruler of poor and miserable people, who were food-less inside and cloth-less outside. I and Kultegin, my younger brother, consulted together. For the name and fame of people, which our father
25
tapa: süledim: budunïγ: anta bozdïm: Tabγač On Tutuq: bes tümen: sü kelti: Ïduq: bašda: süŋüšdimiz: ol süg: anta yoq qïšdïmïz: yegirmi: yašïma: Basmïl ïduq at: oγušum: budun: erti: arqïš ïdmaz: tejin: süledim:q ...ičgertim: qalïŋ ebrü kelürtim: eki otuz: yašïma: Tabγač:
таман: сүңгіледім: бүтін (халық)ды: сонда бұздым: Табғач Он Тұтық: бес түмен: сүңгі келді: Ыдұқ: баста: сүңгілестіміз: Ол сүңгіні: сонда жоқ қылдым: жиырма: жасымда: Басмыл Ыдұқ ат: уыс-руым: бүтін (халық): еді: Керуен етпеді: дейін: сүңгіледім: Қ...ішке ендірдім: қалың үйге келтірдім: екі отыз (22): жасыма:Табғач:
и сразил их. Табгачский(Китайский) Онг-Тутук шел с пятьюдесятью тысяч войском (против нас). И мы сражались у Идук. Я сразил эту армию тогда. Когда мне было двадцать, наши подданые Басмыл Идуки не прислали караван. Я пошел (на них) войной. ... захватил и заставил прийти. Когда мне было двадцать два, пошел войной на Табгач(Китай)
and subdued them. Chinese Ong-Tutuk attacked us with fifty thousand’s army. We fought at Iduk. I bit the army then. When I was twenty, our subjected people did not send a caravan. I went with war to them… conquered and made them come. When I was twenty two I went with war to Tabgach (China)
27
qarïγ: süküpen: Kögmen: Jïšïγ: toγa: yorïp: Qïrγïz: budunïγ: uda: basdïm: qaγanïn: birle: Suŋa jïšda: süŋüšdüm: qaγanïn: öltürtim: Elin: anta altïm: ol jïlqa: Türügeš: tapa: Altun Jïšïγ: aša: Ertis: ügüzüg: keče: yoru/dum: Türügeš: budunïγ:/ uda: basdïm: Türügeš: qaγan: süsi: otča borča: kelti:
қарды: сөгіп: Көгмен: Йышды: доғалай: жорып: Қырғыз: бүтін (халық)ты: ұтқылай (қуып): бастым: қағанын: бірлесе: Сұңға Йышда: сүңгілесдім: қағанын: өлтірдім.Елін: сонда алдым: ол жылғы: Түргеш: таман: Алтын Йышды: аса: Ертіс: өзенді: кеше: жорттым: Түргеш: бүтін (халық)ты: ұтқылай (қуып): басдым: Түргеш: қаған: сүңгісі: отша боранша: келді:
снег мы прошли вокруг гор Когмен и напали на Киргизов. Мы боролись с их каганом на горе Сунга. Я убил их кагана, захватил их страну. Я отправился в поход в сторону Тургеша, пройдя через Золотые горы, переправляясь через реку Иртыш. Я захватил Тургешский народ, преследуя их. Войско Тургешского кагана сопротивлялось как огонь.
snow we went round the Kegmen mountains and attacked the Kyrkyz. We fought in the Sungamountains with their kagan. I subdued them then. I went on campaign towards Turgesh, going through the Gold mountains, crossing the Irtysh river. I took the Turgesh people. The army of Turgesh kagan fought like fire.
30
кöni: tegdük: üčün: yaγï boltï: bir jïlqa: törüt: yolï: süŋüšdüm:eŋ ilki: Toγu Balïqda: süŋüšdüm: Toγula: ügüzüg: jüzti: kečip: sü kelti: ekinti: Antarγuda: süŋüšdüm: süsi: sančdïm: ...üčünči: ... süŋüšdüm: Türük: budun: Аdaq Qamïšdï: yablaq:
нақты: тигендері: үшін: жау болды: бір жылға: төрт: жолы: сүңгілесдім: ең ілкі: Тоғұ Балықда: сүңгілесдім: Тоғұла: өзенді: жүзді: кешіп: сүңгі келді: екінті: Антарғұда: сүңгілесдім: сүңгісін: шанышдым: үшінші: ... сүңгілесдім: Түрік: бүтін (халық): aдақ Қамышда: жабыраңқы (жаман):
они восстали против нас. за год мы сражались четыре раза. Сначала мы сражались в городе Тогу. Переправившись через реку Тогула, наступили войска. Во второй раз, я сражался в Антаргу. Сразил их войско. Третий раз сражался... Тюркский народ испортился в Адак Камыше,
They rose against us. We fought four times a year. First we fought in town Togu. Having crossed the Togula river the army attacked. The second time I fought in Antargu. Bit their army. And fought the third time. In Adak Kamysh the Turkic people had deteriorated.
41
.....arqïšï: kelmedi: anï anča tuyun: tep: süledim: qurïγaru: eki üč kišiligin: tezip bardï: qara budun: qaγanïγ: kelti tep: ög.....qa: at bertim: kečig atlïγ: ...
... керуен: келмеді: оны: сонша тұтамын?: деп: сүңгіледім: кері қарай: екі үш кісілігін: тежеп барды: қара бүтін (халық): қағанды: келді деп: ... ат бердім: кіші атты:...
... не дошел караван. Я напал на них, чтобы захватить. ... Так как приехал сам каган, простой народ ... я дал коня...
… did not reach caravan. I attacked them to capture… as the kagan had came, the common people… I gave a horse…
2
...γač: atlïγ: süsi: bir tümen: artuqï: jeti biŋ: süg: ilki: kün: ölürtim: yadaγ: süsin: ekinti kün: qop...
...Табғач: атты: сүңгісі: бір түмен: артық: жеті мың: сүңгіні: ілкі: күн: өлтірдім: жаяу: сүңгісін: екінші күн: көп... ...
... в первый день сразил Табгачское(Китайское) семнадцати тысячное конное войско. Их пеших воинов, во второй день многих...
.. the first day bit Tabgach (Chinese) seventeen thousands cavalry army. The second day their foot troops.
9
Uquγ Seŋün: bašda: törüt: tümen: sü kelti: Tüŋker: taγda: tegip: toqïdtïm: üč tümen: süg: .......
Ұқұғ Сеңгүн: басда: төрт: түмен: сүңгі келді: Түңкер: тауда: тиіп: тоқытдым: үш түмен: сүңгі...
Укуг Сенгун выступил с четырех тысячным войском. Я их остановил в горах Тункер. Три тысячи войск...
Ukug sengun attacked with four thousands army. I stopped them in the Tunker mountains. Three thousand troops…
16
ertüŋü: eti ïmаγ: ...Türük: beglerin: budunïn: ertüŋü: eti ïmаγ itdi: ügde: aqaŋï qaγan: ...ča: aγïr: tašïn: yoγïnïγ: Türük: begler: budun: iti: ...erti: özime: bunča: ...
ерекше: ете мақтау... Түрік: бектердің: бүтін (халық)ын: ерекше: ете мақтау етті: ... әкем қаған: ...ша ауыр: тасын: жоқтауын: Түрік: бектер: бүтін (халық): ете: ...еді: өзіме: бұнша: ...
особую похвалу выразил... Особую похвалу выразил Тюркским бекам и народу ... мой отец, каган, ... тяжелый камень... Тюркские беки и народ были в трауре ... мне столько ...
Expressed special praise…special praise was expressed to Turkic beks and people… my father, the kagan,… heavy stone… Turkic beks and people were in mourning… I was so…
3
Ersenke: tegi: süledim: Tüpütke: kičig: tegmedim: qurїγaru: Jenčü ügüz: keče: Temir Qapїγqa: tegi: süledim: jїrїγaru: Jer Bayїrqu: jeriŋe: tegi: süledim: bunča: jerke: tegi: yorutdїm: Őtüken: yїšda: jeg: їdї yoq: ermi: El tutsar: jer: Őtüken: yїš ermiš: bu jerde: olurupan: Tabγač: budun: birle: tüzeltim: аltun: kümüš: is /igti:
Ерсенге: тие: сүңгiледiм: Түпiтке: кiшiк: тимедiм: керi қарай: йенчү (Iнжу) өзен(дi): кеше: Темiр Қапығқа: тие: сүңгiледiм: арғы қарай: Жер Байырқұ: жерiне: тие: сүңгiледiм: бұнша: жерге: тие: жорыттым: Өтүкен: Йышында: жеке: иесi жоқ: екен: Ел тұтар: жер: Өтүкен: Йыш: екен: бұ жерде: отырып: Табғач:бүтін (халық)мен: бiрге: түзеттiм: алтын: күмiс: аштыны:
Воевал до Ерсен. Почти достиг Тибета. На запад переправившись через реку Йенчу (Жемчуг-Сырдария), я прошел с войском до Железных ворот. На север прошел с войском до земли Байырку. Я прошел с войском до всех этих мест. На горе Отюкен не было хорошего правителя. Место, откуда можно править страной - гора Отюкен. Сидя здесь я правил табгачским(китайским) народом. Табгач(Китай) давал нам золото, серебро, алкоголь
Fought till Ersen. Nearly reached Tibet. In the west having crossed through the Pearl river (Syrdariya), I passed with my army to Iron Gates. To the north I passed with the army to Bairku land. I passed with my army to all these places. To the grief of Otuken there was no a good ruler.The place where it is possible to rule the country is the Otuken mountain. Sitting here I ruled Tabgach (Chinese) people. Tabgach (China) gave us a lot of gold, silver, alcohol
5
ermis: süčig: sabїŋa: jїmšaq: aγїsїŋa: аrturїp: üküš: Türük: budun: ölteg: Türük: budun: ölsekiŋ: berje: Čuγay: Yїš: Тügeltin: yazї: qonuyїn tеser: Türük: budun: ölsekiginte: аňїγ kiši: anča: bošγurur: ermis: їraq erser: yablaq: aγї berür: yaγїl: erser: edgü: aγї berür: tep anča: bošγurur: ermis: bilig:
екен: сүйкiмдi: сөзi: жұмсақ: жібегіне: арқаланып: күллi: Түрiк: бүтін (халық): өлдiк: Түрiк: бүтін (халық): өлерсің: бергі (жаққа): Чұғай: Йыш: Түгелтен: жазық: қонайын: десе: Түрiк: бүтін (халық): өлермен болғсонда: аңсыз: кiсi: сонша: босаңсытар: екен: жырақ болса: жабайы: жібек: берер: жақын: болса: игi: жібек: берер: деп: сонша: босаңсытар: екен: білік:
Будучи обманутым их сладкими словами и мягким шелком, вы тюркский народ, умирали. Тюркский народ намеревался обосноваться в горах Чугай на юге на Тугельтинской равнины. Они обманом довели тюркский простой народ до смерти. Они обманывали их, что они дадут плохой шелк, если те будут жить вдалеке, и дали бы хороший шелк, если те жили близко к ним.
Being deceived by their sweet words and soft silk, you Turkic people, were dieing. Turkic people intended to settle down in the Chugai mountains in Tugeltin plain in the south. They brought the Turkic people to death by deceiving. They deceived them that would they give bad silk if they lived far from them and would give good silk if they lived near.
16
süsü altï biŋ ermis: biz: : eki biŋ: ertimez: süŋüšdümüz: Teŋri yarïlqadï: yaňïdamïz: ügüzke: tüsdi: yaňïduq yolta: yeme: ölti kök: anta ötrü: Oγuz qapïn: kelti:
сүңгiлi(сұсты) әскерi: алты мың едi: бiз: екi мың: едiк: сүңгiлестiмiз: Тәңiрi жарылқады: жаңылдырдымыз: өзенге: түстi: жаңылған жолда: және: өлдi: көк: сонда өтер: Оғұз қаптай: келдi:
У них было шесть тысяч копьеносцев. Нас было две тысячи. Мы сражались. Тенгри был к нам благосклонен. Мы рассеяли и сбросили их в озеро. На пути преследования еще умерли. После этого Огузы толпами перешли к нам (сдались).
They had six thousand spear bearers. We were two thousand. We fought. Tengri was gracious to us. We scattered and threw them into the lake. On the way of pursuit some more were died. After this Oguzes (gave up) joined us in great numbers.
18
Eki biŋ erimez: ...(b)oltï: Türük: budun: olurγalï: Türük: qaγan: olurγalï: Santun balïqa: Taluy ögüzke: tegmis jоq ermis: qaγanïma: ötünüp: süledim
Екi мың едiмiз...болды: Түрiк: бүтін (халық): отырғалы: Түрiк: қаған отырғалы: Сантұн балыққа: Талұй өзенге: тиген жоқ едi: қағаныма: өтiнiп: сүңгiледiм:
Нас стало две тысячи. С тех пор как окреп Тюркский народ и сел Тюркский каган на трон, они не пошли войной на город Шантунг и на озеро Талуй. Я просил своего кагана и двинул войска.
We became two thousand. Since the Turkic people became strong and Turkic kagan mounted the throne, they did not go with war to Shantung towns and the seas. I asked my kagan and moved the army.
19
Santun balïqa: Taluy ögüzke: tegürtim: Üč оtuz balïq: еsdi: Usïn buntatu: jurtïda: yatu qalur erti: Tabγač qaγan: yaγïmïz erti: On Oq qaγanï: yaγïmïz erti:
Сантұн балыққа: Талұй өзенге: тектедiм: үш отыз (23) балық: талқандалды: Ұсын Бұнтатұ (?): жұртында: жата қалар едi: Табғач-қытай қаған: жауымыз едi: Он Оқ қаған: жауымыз едi:
Я довел (войска) до город(ов) Шантунга и до моря. Были разрушены двадцать три города. (Все) остались на земле Усын-бундату (?). Каган Табгачей (Китая) был нашим врагом. Каган "Десяти стрел" был нашим врагом.
I reached my army to Shantung towns and the seas. Twenty three town were destroyed. All of them had left on Usyn-bundatu land.(?). Tabgaches’ kagan (China) was our enemy. The kagan of “Ten Arrows” was our enemy.
20
artuq...küč ...boltï: ol üč qaγan: üglesip: Altun Yïs öze: qabïslam temis: anča üglesmis: öŋre Türük: qaγanγaru: süllemis temis: eŋru sülemiser: qačïn erser: ol bizini:
артық: ...күш...болды: ол үш қаған: үндесiп: Алтын Йыс үстiне: қапсырам дептi: сонша үндесiп: өңiрге Түрiк: қағанға қарай: сүңгiлесемiз дептi: егер сүңгiлемесе: қашқақтаса етсе: ол бiздi:
Но больше всего был нашим врагом киргизский сильный каган. Эти три кагана объединились и договорились собрать силу на горе Алтун. Образовав союз, они сказали: «Отправимся мы в поход на восток против Тюркского кагана! Если не мы его, так он нас (сразит)!
But our first enemy was the strong Kyrgyz kagan. These three kagans joined and agreed to gather their forces on the Altun mountain. Having formedan alliance they told: “we went on campaign against the Turkic kagan to the east! If not we then he would (kill) us!
23
...a: sü... tedim: Kögmen: yolï: bir ermis: tumïs tejin esidip: bu yolun: yorïsar: yarïmčï tedim: ...jerči tiledim: čölügiz eri: boltïm:
...: сү...дедiм: Көгмен: жолы: бiр едi: тұманды деп естiп: бұ жолын: жорытса: жартысы (төте) дедiм: ...жершi тiледiм: шөлдемес ерi: болдым:
будем воевать ... сказал я. Когда услышал, что дорога на Когмен (только) одна и она завалена (снегом), я сказал: не годится, если идти этим путем... Я искал знатока той местности ...
We shall fight … said I. When I heard that the road to Kegmen is (only) one and it had been blocked (by snow), I told: that won’t do to go this way. I look for a person who knew that place…
28
...u süŋügün: ačdïmïz: qanï: süsü: terilmis: süŋüšdimiz: sančïdïmïz: qanïn: ölürtümiz: qaγanqa: Qïrqïz: budunï: išikdi:
...сүңгiлерiн: аштыдым (шайқастық): сұсты-әскері: ханы: терiлдi (жиналды): сүңгiлесдiмiз: шанышдымыз: ханын:өлтiрдiмiз: қағанға: Қырғыз: бүтін (халық):iшiне ендi (бағынды):
... Сразились с их войском. Их хан собрал войска. Мы сразили их, убили их хана. Киргизский народ сдался нашему кагану.
…fought with their army. Their khan gathered the army. We fought them, killed their kagan. Kyrgyz people surrendered our kagan.
32
Bu süg elti: tedi: qïyïnïγ: küŋülüŋči ay: ben seŋe ne ayayïn: tedi: kelir erser: körü: kеlür: kelmez erser: et ïlïγ sabïγ alï olur: tedi: Altun yïsda: olurtïmïz:
Бұ cүңгілі-әскердi ерт дедi: қиындығын: көңiлiнше айт: мен саған не айтайын: дедi: келер болса: көрү: келер: келмес болса: ет жылы (?) сап-сөздi алып отыр: дедi: Алтын йышда: отырдымыз:
«Веди это войско! Скажи, каковы трудности? Что я могу еще предложить? Если (кто) придет (т.е. присоединится к нам), то увеличится (у нас) число (храбрых мужей), если же (никто) не придет, то собирай различные вести (букв. слова, "языки")». Мы находились в Алтунской черни.
“Lead the army! Tell me what are the difficulties? What else can I suggest? If (somebody) comes (i.e. joins us), then the number of (brave men) will increase, if (nobody) comes, then gather different news (litr. words, “tongues”)”. We were in Altun mob.
34
kelti: oluruŋ tejin: ejelme: qaraγu: edgüti: uruγïl: basïtma: temis: Bögü qaγan: baŋaru: anča ayïdmïs: Apa Tarqanγaru: ičre sab: ïdmïs: Bilge Tuтuq-uq: añïγ ol: öz ol: aŋlar...
келдi: отырайын деп: желме?: қарауыл: игi: ұрықта: бастырма: дедiм: Бөгү қаған: маған қарай: сонша айтты: Апа Тарханға қарай: iшкi сап-сөздi: жөнелттi: Бiлге Тұнық-ұқ: анық ол: өз ол: аңдып...
пришел (посланный): «Сиди! - было сказано. – «Не торопись ехать, хорошенько держи караул! Не позволяй себя раздавить!» – сказал он. Так приказал сказать Богу каган мне. Апа-тархану (главнокомандующему) я послал известие: "Мудрый Тоньюкук – хитрый, он сам...
a messenger came: “Sit! – it was said. – “Do not hurry to go, keep the guard as good as possible! Do not allow to crush yourself!” – he said. Begyu kagan ordered me to tell this. I sent a message to Apa-tarkhan (Commander-in-chief): “Wise Tonyukuk – is cunning, he himself …
35
Sü yorïlïm tediči: ona maŋa: ol sabïγ esidip: sü jorïtïdïm: Altun yïsïγ: yolsïzïn asdïm: Ertis ügüzig: kečigsizin: kečdimiz:tün qatïdïmïz: Bolčuqa: taŋ öntürü: tegdimiz:
Сүңгілі-әскер жорытайық дегенi: оны маған: ол сап-сөздi естiп: сүңгілі жорыттым: Алтын йышты: жолсызын астым: Ертiс өзендi: кешусiз кештiмiз: түн қатып жүрдiмiз: Болчұға: таң ата: тидiмiз:
Мне предложили отправить копьеносцев. Услышав эти слова, я двинул копьеносцев. Я пересек Алтунскую чернь по бездорожью. Мы переправились без брода через реку Иртыш. Без остановки на ночь, рано утром достигли Болчу.
offered to me to send the spear bearers. Having heard these words, I sent the spear bearers. I crossed the Altyn mob through absence of roads. We crossed without the ford the Irtysh river. We reached Bolchu early in the morning without stops for night.
37
Yanïlïm: arïγ ubatï jeg: tedi: bеn anča termen: ben: Bilge Tuñuq-uq: Altun yïsïγ: asa keltimiz: Ertis ügüzig:
қайтамыз: ар ұяты артық: дедi: мен сонша деген едiм: Мен:Бiлге Тұнық-ұқ: Алтын йышды: аса келдiмiз: Ертiс өзендi
сказали: «Отступаем! Сохраним нашу честь». А я так сказал: «Я – мудрый Тоньюкук! Мы пересекли Алтунскую чернь по бездорожью. Переправились через реку Иртыш
Said: “We retreat! We must keep our honour”. And I said the following: -“I am- Tonyukuk the wise! We crossed Altyn mod on the absence of roads. Went across the Irtysh river
44
Biz jeme: süledimiz: anï ertimiz: Jenčü ügüzig: keče: Tinsi oγulï: yataγïma: Biŋlig eki taγïγ: ertü...
Бiз және: сүңгiледiмiз: оны ерттiмiз: Йенчү (Інжу) өзендi: кеше: Тiнсi ұлы: жатағыма: Мыңлық (Біңлік) екi тауды: қуалай:...
Мы еще воевали и преследовали их. Переправившись через реку Жемчужную, перейдя гору Бинлик – где жил сын Тиньси...
We were still fighting and pursuing them. Having swimming cross the Pearl river, crossing the Binlik mountain – where Tinsi’s son lived…
54
Bu Türük budunqa: yarïlïγ yaγïγ: jeltürmedim: tüginlig atïγ: jügürtemedim: Elteris qaγan: qazγanmasar:
Бұ Түрiк бүтін (халық)ына: жараулы жауды: желдiрмедiм: тулы (түгел) атты: жүгiрттiрмедiм: Елтерiс қаған: қаз тұрғызып (иелік етпесе)
не позволял сильному врагу взять верх над Тюркским народом. Не позволил коням врага топтать (нашу землю). Если Ильтерис каган не правил (страной),
I did not allow the supremecy of the strong enemy over the Turkic people. I did not allow enemy’ horses to tramble down (our land). If Elterish kagan did not rule the country,
4
...anta: kerü: barïp: Yenčü: ügüzüg: keče: Temir Qapïγqa: Tezikke: tegi sü/ŋüšdükde/: qazγantï: Toquz Oγuzqa: jeti: süŋüš: süŋüšdükde:
...сонда: кері: барып: Йенчү (Інжу): өзенді: кеше: Темір қапығқа: Тежікке: тие:сүңгілескенде:қаз тұрғызды (иеленді): Тоғыз Оғызға: жеті сүңгілес:сүңгілесті:
... тогда переправившись через реку Йенчу (Жемчужина-Сырдарья), дойдя до Железных Ворот сражался с Тежик и завоевал их. С Девятью Огузами он сражался семь раз.
…then swimming across the Pearl river, reaching Iron Gates he fought with Tezhik and subdued them. He had seven battles with Nine Oguzes.
2
Őtüken Elі: Őgüres Eli: : ekin ara: olurmuš: subï: Seleŋe ermiš: anta: el.... //......ermiš: barmïš ......
Өтүкен Елі: Өгүреш Елі: екі ара: отырған: суы: Селеңге: еді: сонда: ел... //......болған еді: бар еді:...
Народ Отюкен и народ Огуреша соседствовали, между ними текла река Селенга... тогда... был...
Otuken people and Oguresh people were neighbours, the river Selenga flew between them… then … was …
8
еrtim Qara: Qum:ašmïš: Kögerde: Kömür taγda: Yar ögüzde: Üč Tuγ/luγ/: // Türük budun: ...
еді Қара Құм: асқан: Көгерде: Көмір тауда: Йар өзенде: Үш Ту /лы/: Түрік бүтін(халық):...
был. Трехзнаменный Тюркский народ в горах Комиртау у реки Йар в Когере за Кара-Кумом...
was. Turkic people with three flags in the Komirtau mountains to the river Yiar in Keger behind Kara – Kum …
13
tutdïm: ...birle...anta: Bökеgük/de/: jetdim: kеče yarïq ba//tar:erikle: süŋüsdim: anta: šančdïm: kün: /artatïlmïs?: / tün/ öčürilmis?:/Bökеgükde: Segiz Oγuz: Toquz Tatar: qalmaduq: eki yaŋïqa: kün toγuru: süŋüsdim: qulum küŋüm: budunïγ: Teŋri:
тұтдым: ...бірлесе:...сонда: Бөкегүкде: жеттім: кеше жарық: батар: еркінмен: сүңгілестім (соғыстым): сонда: шанышдым: күн: /аттырып?:/ түн /өшкілей өшіріліп?/: Бөкүгүкде: Сегіз Оғыз: Тоғыз Татар: қалмады: екі жанаса: күн туысына: сүңгілестім: құлым күңім: бүтін (халық)ды: Тәңірі:
взял ... вместе ... там добрался до горы Букегук до темноты. Сражался с еркином. Тогда я сражался ... день ... ночь ... не осталось в Букегук Восемь Огузов, Девять Татаров (все вышли на сражение). Сражался я два дня две ночи. Тенгри дал моим слугам, служанкам и моему народу
took… together… reached the mountain Byukyagyuk. Fought with… then I bit…day… night… neither Eight Oguzes nor Nine Tatars had left in Byukyagyuk (everybody went to fight). I fought two days. Tengri gave my servants, housemaids and my people
23
qabšïlïm temis: Őtüken......temis:...z: ..aŋï ...sü yorïdïm: ....tutuq: bašïn: Čik tapa: ebiŋe: ïtdïm: Isi jer tapa: Az er ïtdïm: kör tedim: Qïrqïz qanï: Kögmen: irinte:
қапсырамыз деген: Өтүкен:... деген:...сүңгі жорыттым:... ...Тұтық: басын: Чек таман: үйіне итердім: Есі жер таман: Аз ер (батыр) итердім: көр дедім: Қырғыз ханы: Көгмен: жерінде:
Отюкен ... Я отправил войско ... Тутука отправил к Чекам. На землю Ыссы отправил воина Аз. Я велел разведать. Киргизский хан на земле Когмен
Otuken… I sent army… I sent Tutuq to Cheks. Az was sent to Yssy land. I ordered to reconnoiter. Kyrgyz khan on the land of Kogmen
25
...er kelti: Qarluq: Еsiŋe: kelmedük tedi: erin: Qarluq: ...Ertis ögüzig: Arqar bašï tušï: anta: Er Qamïš Altïn yanta sallap: kečdim: bir jegirminči ay: sekiz jegirmike...: yoluqdum Bolču ögüzde: : Üč Qarluγïγ:
...ер келді: Қарлық: Есіне: келмелдік деді: ерлерін: Қарлық...Ертіс өзенді: Арқар басы тұсы: сонда: Ер Қамыш Алтын жанай салмен кештім: бір жиырманшы ай: сегіз жиырмаға...жолықтым: Болчұ өзенде: Үш Қарлықты:
... пришли воины. Карлуки отказались прийти в Ес. Карлуки ... через Иртыш. Тогда я переправился, начиная с Аркара вдоль Ер Камыш Алтын на плоту. На одиннадцатом месяце ... встретился. Тогда на реке Болчу Трех Карлуков
... soldiers came. Karluqs refused to come to Es. Karluqs …through the Irtysh. Then I crossed Altyn by a raft, beginning from Arkar along Er Kamysh. In the eleventh month… I met. On the Bolchu river three Karluqs
5
yaγlaγïm: Őtüken: quzï kedin učï Tez bašïöŋdüni Qanuy: Künüj: biz ekin ara qïčlaγïm Őtüken jeri: Onγï Ta [rqan] süjü yaγ: budun [qa] ...γï berigerü učï: Altun: Yïš kedin üčï: Kögmen: iligerü učï Köiün
жайладым: Өтүкен: қойнауы кейінгі ұшы Тез басы өңірден Қанұй: Күнүй: біз екі аралығы қыстауым Өтүкен жері: Оңғы Тархан сүңгілері жау: бүтін (халық)қа...бері қарай ұшы: Алтын: Йыш: кейінгі ұщы: Көгмен: ілгері ұшы Көлүн
Я расположился в Отюкенской черни с другой стороны у истоков Тез в окрестностях Кануй, Кунуй. Между ними была моя зимовка в Отюкенской ложбине. Войска Онгы Тархана напали на народ с юга Алтын Йыш, с запада Когмен, с востока Колун
18
.........ečüm: apam: sekiz on yïl: olurmiš: Őtüken Eli: Őgüres Eli: ekin ara: Orqun: ögüzde
............әкем: үлкенім:сегіз он жыл отырған:Өтүкен Елі: Өгүрес Елі: екі аралығы: Орхон: өзенде:
………Отец мой восемьдесят (?) лет жил в Отюкенской черни, Огуресской черни, между ними река Орхон
22
.........[Kömü]r taγda Yar ögüzde üč tuγluγ Türük budunqa anta: jetinči aj: törüt jegirmike
............Көмір тауда Йар өзенде үш тулы Түрік бүтін (халық)қа сонда: жетінші ай: төрт жиырмаға
……… На горе Комир на реке Йар Тюркскому народу с тремя знаменами четырнадцатого числа седьмого месяца …..
2
...q tеn üg e ata aγï erdem
... қ ден ата ағы ерден
... шелк и сокровище
... silk and treasure
3
men:Qutluγ: Baγa:Tarqan: Öge: Buyruqï: men:
мен: Құтлық: Баға: Тархан:Өге: Бұйрығы: мен:
Я – Кутлуг Бага Тархан Оге Буюрук (министр).
I am Qutlug Baga Tarhan Buiruq.
5
jegirmi ebin: on ülümken: kelip: ögü: tolγu toqïdï:
жиырма: үйдің: он үлесім: келіп: үгітіп: толық (таңбаларын) тоқыды (жартасқа қашады):
(Жители) десяти домов из двадцати пришли и высекли свою тамгу на скале.
Ten (men) of twenty households came and left their signs on the rock.
6
aqanïm: Tölberi: qara: budun: Külüg:qadašïm: esizime: еlіšim er: ögüš er: oγulan er: ködügülerim: qïz: kelinlerim: bökümedim
Ағайыным: Төлбері: қара: бүтін (халық): Күлік: немере ағайыным: иесізіме:Елшім ер: Өгүш ер: Оғұлан ер: күйеулерім: қыз: келіндерім: бөгеле алмадым:
родственник Тульбери, народ, родня Кулик, остались без покровителя. Муж Елшим, муж Огуш, муж Огулан, мои зятья, дочери и снохи, не смог я остаться (с вами).
my relatives, my common Tölberi people, my Külik relatives, ownerless Elšim man, Ögüš man, Oγulan man, my sons in law, my daughters in law, I couldn't stay.
1
Bayča Saŋun: oγulï: Külüg Čur
Бача Саңұн: ұлы: Күлік Чұр
Сын Байча-сангуна Кюлюг-чур.
Külüg Čur, son of Bayča Saŋun
6
uruŋ Külüg Toq: Bögü Terikine: аqanïm bek erdemi üčün: birle bardï
Ұрұң Күлік Тоқ: Бөгү Терікіне: әкем: бек ерлігі үшін: бірлесе барды:
Отец - Урунг Кулик Ток Богу Теркин, во имя доблести бека, пошел с ним вместе.
My father Urung Külüg Toq Bögü Terikin, in the name of valor lords, came together.
1
Ečüm: üč qadaš elimke:tapïdïm: elčisi ögüm: tapïdïm: qadašïm: tapïdïm: er erdemi
Ағам: үш немере ағайыным еліме: табындым:Елшісі (өгей) шешем: табындым:Немере ағайыным: табындым: ер ерлігім
Брату, трем племенам родственным поклоняюсь. Матери поклоняюсь, родственникам поклоняюсь. Доблестью мужа
I worship to my brother, to my three tribes related. I worship to my mother, I worship to relatives. In Valor of a brave man
7
On ay: eltidi: ögüme: kelirti: elimke: erdem üčün: m...
Он ай: еліктірді: өгей шешем: келтірді:Еліме: ерлігім үшін: ...
Мать носила меня десять месяцев и родила стране моей доблестным мужем ...
Mother carried me ten months and has given birth to my country the valorous man ...
3
Qadašïm eren: eŋlejü: yoγladïŋ: edgü tіš: ekim ögüz: beŋü: jeriŋindeme bök...:
Немере ағайыным ерді: еңірей жоқтадың: игі тыс: шешейім өгейіміз: мәңгі: жеріңізде: бөгеле...
Мои сородичи, стеная, оплакивали героя. Наша добрая мать в ваших вечных покоях ...
My relatives mourned the hero. Our kind mother in your eternal rest ...
3
Er erdemim /ü/čin:süg еr ... ur: adïrïldïm:
Ер ерлігім үшін: сүңгілі ер...: ұр: айырылдым:
За храбрость ... лишился доблестного воина
For my valor as a man ... I parted.
1
Oγulan atïm: Čubu Ič: Ïnal: ...te: atïm: Šümül Öge:
Ұлан атым: Чұбұ Іш: Ынал: ...те: атым: Шөмүл Өге:
Мое юношеское имя - Чубу Ич-ынал. ... мое мужское имя - Шомуль Оге.
My youth name is Čubu Ič: Ïnal. ... My man name is Šümül Öge.
2
Beš yašïmda: qanïŋsïz: qalïp: toquz: jegirmi: yašïmγa: ögsüz:
бес жасымда: әкесіз: қалып:тоғыз: жиырма: жасыма: шешесіз:
В пять лет я остался без отца, в девятнадцать лишился матери
I lost my father, when I was five. I lost my mother, when I was nineteen.
3
bolup: qatïγlanïp: otuz: yašïmda: Öge boltum: qïrq: yïl:
болып: қатайып: отыз: жасымда:Өге болдым: қырық: жыл:
остался. Я возмужал, и в тридцать лет я стал Оге. Сорок лет
I grew up. And when I was thirty years old I became Öge.
9
...kümülüg: ülüg: boltï:
...Күмүлүк: үлесі:болды:
... стали частью Кумулюк.
... became part of Kümülüg
4
Toγday: turñazï: artzun: qušladačï: bilge Tutuq: yoq: artzun: alïp kögšin: oluru qaltï
Тоғдай: тырнаңыз: артсын:Құстаушы: Білге Тұтық: жоқ:артсын:Алып Көкшін: отыра қалды
(Пусть) ваш журавль Тогдай множится! Мудрого птичника Тутука нет. (Пусть) множится! Могучий Кокчин (внезапно) сел.
(Let) your Toγday crane increase! There is no more poultry-man the wise Tutuq. Let increase! The great Kögšin sat down (suddenly).
2
Er atïm: Qabašti-ïq: ïnal: öge: ben: jetmiš: yašïmda:
Ер атым: Қабашті-ық: Ынал: Өге: мен: Жетпіс: жасымда:
Мое имя мужа - Кабашти Ык Инал Оге. В мои семьдесят лет
My man name is Qabašti-ïq ïnal öge. In my seventy years
3
Beg Tarqan Öge Tirig ben esiz elim aqanïma: bökmedim:
Бек Тархан Өге Тіріг мен Иесіз елім әкеме: бөгеле алмадым:
Бек Тархан Оге Тириг я. Не мог остаться со страной, отцом, оставшимся без хозяина.
I am Beg Tarqan Öge Tirig. I couldn't stay with my ownerless country amd father.
1
Er atïm: Külüg Jegen: aqanïm: budun: begiŋi: Öge
Ер атым: Күлік Йеген: әкем: бүтін (халық): бектігін: Өге...
Мое имя мужа-воина - Кюлюг Йеген. Мой отец, бек народа, оге...
My name is Külüg Jegen. My father, lord of people, Öge...
3
Elig: süg: yalŋuš: ..er
Елу: сүңгілі: жалғыз: ..ер
Пятьдесят вооруженных одинокие ... мужья
1
Börtil esiz seniŋ (e) Özüge q...
Бөртіл иесіз сенің Өзүге қ...
...Бортил без хозяина остался твой Озуге...
...Bortil, left without master your Ozuge...
2
Qïl γlïγ Ïnal umduq (a) ökünčülüg b..
...? Ынал тіледік өкініштілік ...
...? Мы желали инала, очень жаль...
...we wished Inal, sorry...
4
Oγuluz (a) esiz (e) Özüge
Ұланымыз иесіз Өзүге
Сыновья остались без хозяина Озуге
Our sons were left without master Ozuge
1
Qutluγ Özünčü esiz Özüge
Құтлық Өзүнчі иесіз Өзүге
Кутлук Озунчу остался без хозяина Озуге.
Qutluq Ozunchu was left without master Ozuge.
10
...eki:ögrenč...
...екі: ?...
5
...küñčlüg: boltï...
...Күшлік: болды...
3
altun : qanatlïγ : talïm : qara : qus : men: tanïm : tüsi : taqï : tükemezken : taluyda : yatïpan : tapladuqumin : tutar : men : sebdüqumin : yiyür : men: antag : küčlüg : men: anča : biliŋler : adgü : ol.
Алтын қанатты қыран қара құспын. Тәнім түсі дағы түгеспейді. Теңізде жатып таңдағанымды ұстап мен, сүйгенімді жермін. Соншалықты күштімін. Сонша біліңдер: игі ол.
Я – черный орел с золотыми крыльями. Хотя я еще не окреп, ловлю на море нравящееся мне и ем мое любимое. Так я силен. Знайте так: это – хорошо!
I am an eagle with golden wings. Althouγh the feathers of my body are not yet fully grown, lying down by the sea, I catch what I please (and) I eat what I like. That powerful I am. Know thus: This is good.
15
üze : tuman : turdï : asra : toz : turdï : qus : oγï : uča : aztï : kiyik : oγlï : yügürü : aztï : kisi : oγli : yoriyu : aztï : yana : Teŋiri : qutïnta : üčünč : yïlta : qop : esen : tükel : körüsmïs : qop : ögirer : sebinür : tir : anča : biliŋler : edgü : ol.
Үстінде тұман тұрды, астында тозаң тұрды. Құс балапаны ұшып азды (жаңылды), киік төлі жүгіріп азды (жаңылды), кісі ұлы жорытып азды (жаңылды). Және Тәңірі құтында үшінші жылда барлығы есен түгел көрісіпті. Барлығы қуанып сүйініпті. Сонша біліңдер! Игі ол!
Говорят: наверху была мгла, внизу был прах. Птенцы сбивались с пути на лету. Зверята (букв. оленята) сбились с пути на бегу. Сыновья людей сбивались с пути на ходу. На третий год по благодати неба все благополучно встретились снова. Все радовались и веселились. Так знайте – это хорошо!
The fog was hanging above (and) the dust was rising below. The young birds lost their way flying, the young deer lost their way running (and) the children lost their way walking. And again, by the grace of Heaven, they all met in the third year, safe and sound. They all rejoiced and were glad, it says. Know thus: This is good.
16
toruq : at : semriti : yirin : öpen : yügürü : barmis : utru : yirde : oγri : soqusup : tutupan : minmis : yiliŋe : qudursuγïŋa : tegi : yaγrïpan : qamsayu : umatïn : turur : tir : anča : biliŋ : yablaq : ol.
Тұралау ат семіріпті. Жерін сүйіп жоғары барыпты. Басқа жерде ұры кезігіп ұстап мініпті. Жалына жонына дейін жараланған қамшыға салғанда тұрар дер. Сонша біліңдер! Жаман ол!
Говорят: тощая лошадь пожирнела. Она пошла верх по пастбищу. В другом пастбище встретился вор, он поймал ее и сел на нее верхом. (Лошадь) была в коростах от гривы до хвоста. Говорят, только хлыстом ее можно заставить встать. Так знайте: это плохо!
A lean horse fattened itself. It went up grazing. A thief came across on that place. He caught and mounted it. (The horse), having galled up to its mane and tail, stands only if whip, it says. Know thus: This is bad.
18
kerekü : iči : ne : teg : ol : tügünüki : ne : teg : ol : közünüki : ne : teg : körüklüg : ol : egni : neteg : edgü : ol : baγïsï : ne : teg : bar : ol : tir : anča : biliŋler : aňïγ : edgü : ol.
Кереге үй іші не тек ол? Түндігі не тек ол? Көздеуі не тек? Көруге ол! Үсті не тек? Игі ол! Бауы не тек ол? Бар ол дер. Сонша біліңдер! Жаман игі ол!
Говорят: Как внутри шатра юрты? Что за дымник? Что за окна? Через них можно смотреть! Что за крыша? Она хороша! Что за веревка? Они связывают. Так знайте – это очень хорошо!
What is the inside of the tent frame like? What is its smoke hole like? What is its window like? It can be seen through. How is its roof? It is good. How are its ropes? They are all there, it says. Know thus: This is very good.
19
aq : at : qarsïsïn : üč : boluγta : talulapan : aγïnqa : ötügike : ïdmis : tir : qorqma : edgüti : ötün : ayïnma : edgüti : yalbar : tir : anča : biliŋ : edgü : ol.
Ақ ат қарсысының үш болғанын (болмысын?) таластырып табыну жалбарыну итерген дер. «Қорықпа, игі өтін! Айныма, игі жалбарын!» дер. Сонша біліңдер! Игі ол!
Говорят: белый конь, выбрав из трех перерождений (?) своего противника (?), направил к покаянию(?) и мольбе. «Не бойся, хорошенько молись! Не ужасайся хорошенько умоляй!». Так знай: это хорошо!
A white horse, having chosen its adversary(?) in three states of existence(?), sent them for praying, it says. 'Fear not, pray well; do not be afraid, implore well!' it says. Know thus: This is good.
20
titir : buγra : men : ürüŋ : köpükümin : sačar : men : üze : Teŋirike : tegir : asra : yirke : kirür : tir : udïγmag : udγur : yatïγlïγ : turγuru : yoriyur : men : antaγ : küčlüg : men : anča : biliŋlar : adgü : ol.
Тітір (?) бурамын. Ақ боз көбігімді шашармын. Үсті Тәңіріге тиер, асты жерге кірер дер. Ұйқыдағыны оятып, жатқанды тұрғызып жорытармын. Сонша күштімін. Сонша біліңдер: игі ол!
Я самец верблюда. Я брызжу белой пеной. Вверху (она) достигает до Тенгри (неба), а внизу (она) входит в землю. Я бегаю, пробуждая спящих и заставляя встать лежащих. Такой я сильный! Так знай!
I am a camel stallion. I scatter my white froth. (It) reaches the sky above (and) penetrates the earth below, it says. I go on my way waking those who were asleep (and) rousing those who were lying down. That powerful I am. Know thus: This is good.
25
eki : öküzüg : bir : buqursïqa : kölmïs : qamsayu : umatïn : turur : tir : anča : biliŋ : yablaq : ol.
Екі өгізді бір дәртеге жегіпті. Қамалып тұра беріпті дер. Сонша біліңдер! Жаман ол!
Говорят: (некто) запряг двух волов в одну упряжку. И они, не будучи в состоянии идти, стояли. Так знайте – это плохо!
(Someone) harnessed two oxen to one wooden plough. They stand still without being able to move, it says. Know thus: This is bad.
29
oyma : er : oγlanin : kisisin : tutuγ : urupan : osïč : oyγalï : barmis : oγlïn : kisisin : utuzmaduq : yana : toquz on : bos : qoň : utmis : oγlï : yutuzï : qop : ögirer : tir : anča : biliŋler : edgü : ol.
Ойын (құмар) еркек ұлын, кісісін тұтқын (бәске) ұрып ойнағалы барды. Ұлын, кісісін ұтылмады. Қайта тоқсан бас қой ұтты. Ұлы мен әйелі көп қуанды дер. Сонша біліңдер! Игі ол!
Говорят: азартный мужчина играл поставив на кон своего сына и слуг. Он не потерял сына и слуг. Более того, он выиграл девятьсот овец. Говорят, его сын и жена были счастливы. Так знайте – это хорошо.
A reckless man went gambling betting his son and men. He didn’t loose his son and men. Moreover he won ninety sheep. His son and wife were happy (for that), is says. Know thus: This is good.
30
čïγany : er : oγlï : qazγančqa : barmis : yolï : yaramis : ögire : sebinü : kelir : tir : anča : biliŋler : edgü : ol.
Шығай (кедей) ер ұлы қызмет қылуға барыпты. Жолы жарапты. Қуанып, шаттанып келіпті дер. Сонша біліңдер! Игі ол!
Говорят: сын бедного человека отправился на заработки. Путь его был удачен. Радуясь и веселясь, он вернулся. Так знайте – это хорошо!
A poor man's son went out to earn money. His journey was successful. He comes (back) rejoicing and happily. Know thus: This is good.
31
bars : kiyik : eŋke : meŋke : barmis : eŋin : meŋin : bulmis : bulupan : uyasïŋaru : ögire : sebinü : kelir : tir : anča : biliŋ : edgü : ol.
Барыс киік аулап жеуге маңайға барыпты. Жемтігі маңайда болыпты. Болғасын қуанып шаттанып ұясына қарай келіпті дер. Сонша біл! Игі ол!
Говорят: барс отправился на охоту оленя. Он нашел свою добычу. После он вернулся в свою нору радостный и счастливый. Так знай – это хорошо.
An ounce went to look for game and prey. It found its game and prey. After having found it comes to its den rejoicing and happily, it says. Know thus: This is good.
34
qan : süke : barmis : yaγïγ : sančmis : köčürü : qonturu : kelir : özi : süsi : ögire : sebinü : ordusïŋaru : kelir : tir : anča : biliŋler : edgü : ol.
Хан соғысқа барыпты. Жауын шаншыпты. Көшіріп, қондырып келер. Өзі, әскері қуанып, шаттанып ордасына қарай келер дер. Сонша біліңдер: игі ол!
Говорят: хан отправился в военный поход. Врагов он поразил. Переселяя и поселяя (их), он вернулся. Сам он и войско его радостью и веселясь, вернулись обратно в орду. Так знайте – это хорошо!
A khan went on a campaign (and) routed the enemy. He comes (back) permitting (his soldiers) to nomadize and settle down (wherever they please). He himself and his soldiers come toward his royal camp rejoicing and happily, it says. Know thus: This is good.
35
er : süke : barmis : yolta : atï : armis : er : aquγu : qusqa : soqusmis : aquγu : qus : qanatiŋa : urupanïn : qalïyu : baripan : ögiŋe : aqaŋiŋa : tegürmis : ögi : aqaŋi : ögirer : sebinür : tir : anča : biliŋler : edgü : ol.
Ер соғысқа барыпты. (Қайтар) жолда аты арыпты. Ер аққу құсқа кезігіпті (соғысыпты). Аққу құс қанатына отырып қалықтап барып анасына, әкесіне жетіпті. Анасы, әкесі қуанып шаттаныпты дер. Сонша біліңдер: игі ол!
Говорят: муж отправился в военный поход. В (обратной) дороге его лошадь утомилась. Муж с птицей-лебедем повстречался. Он сел на крылья птицы-лебедя. Поднявшись ввысь вернулся к матери и отцу. Мать и отец радовались и веселились. Так знайте – это хорошо!
A man went to the army (in war). On (his) way (back home) his horse became tired. (Then) the man met a swan. The swan placed (him) on its wings (and) flew up with him. (Thus) it brought him to his mother and father. His mother (and) his father rejoice (and) take pleasure, it says. Know thus: This is good.
36
üküs : atlïγ : ögrunčüg : yoq : qobï : atlïγ : qorqïnčïŋ : yoq : učruγluγ : qutuŋ : yoq : tir : anča : biliŋler : aňïγ : yablaq : ol.
Көп аттыдан қуаныш жоқ. Аз аттыдан қорқыныш жоқ. Ұшарлық құтың жоқ дер. Сонша біліңдер. Сондай жаман ол!
Говорят: если есть владетели многих лошадей, тебе нет радости. Если есть владетели немногих лошадей, тебе нет опасения. У тебя нет высокого (?) счастья. Так знайте – это очень дурно!
You don't have the pleasure of many mounted men. You don't afraid of few mounted men. You don't have a good fortune to be celebrated with flying flags, it says. Know thus: This is very bad.
37
bir : qarï : öküzüg : bilin : biče : qumursγa : yimis : qamsayu : umatïn : turur : tir : anča : biliŋler : yablaq : ol.
Бір кәрі өгіздің белін кесе құмырсқа жепті. Қозғала алмай тұрар дер. Сонша біліңдер: жаман ол!
Говорят: одного старого вола заели муравьи. Не будучи в состоянии двигаться, он стоял. Так знайте – это плохо!
An old ox was eaten by ants, gnawing around its belly. It lays down without being able to move, it says. Know thus: This is bad.
41
ürüŋ : esri : ingek : buzaγulačï : bolmis : ölgey : men : timïs : ürüŋ : esri : irkek : buzaγu : kelürmis : ïduqluq : yaraγay : ülügde : ozmis : tir : anča : biliŋ : edgü : ol.
Ақ боз қашар бұзаулапты. «Өлермін» депті (қашар). Ақ боз еркек бұзау келіпті (туыпты). Игілікке жарар. Өлімнен озыпты дер. Сонша біл. Игі ол!
Белая с черными пятнами корова собиралась телиться. Она говорила: я умру! Она отелилась светлым с крапинами бычком. Он годится для пожертвования. Говорят, от смерти она спаслась. Так знайте – это хорошо!
A white-spotted cow was on the point of calving. She said: 'I am about to die!' (Nevertheless) she gave birth to a white-spotted bull calf. It would be suitable to dedicate it to Heaven. (For the cow was) thus saved from (her) fate, it says. Know thus: This is good.
42
uzun : tonluγ : idisin : ayakin : qodupan : barmis : yana : edgüti : saqïnmis : idisïmte : ayaqïmta : öŋi : qanča : barïr : men : tir : yana : kelmis : idisin : ayaqïn : esen : tükel : bulmis : ögirer : sebinür : tir : anča : biliŋler : edgü : ol.
Ұзын тонды (әйел) ыдыс-аяғын қойып(қалдырып) барыпты. Қайтадан жақсы ойланыпты. «Ыдыс-аяғымды тастап қайда барам?» дер. Қайта келіп ыдыс-аяғын алып, есен-түгел болыпты. Қуанып, шаттаныпты дер. Сонша біліңдер: игі ол!
Женщина, оставив свою посуду, отправилась в путь. Она снова подумала хорошенько. «Куда я отправилась без моей посуды?» сказала она. Она вернулась и нашла свою посуду невредимой и целой. Она радовалась и веселилась. Так знайте – это хорошо!
A woman went away, leaving behind her dishes. Then she (stopped and) thought thoroughly. 'Where am I going apart from my dishes?' she says. She again came back (and) found her dishes safe and sound. She rejoices (and) becomes delighted, it says. Know thus: This is good.
43
toγan : ügüz : qusï : quslayu : barmis : utru : talïm : qara : qus : qopupan : barmis : tir : anča : bilïŋler : yablaq : ol.
Сұңқар-құс өзен құсын аулай барыпты. Басқа жыртқыш қара құс қалықтап барыпты дер. Сонша біліңдер. Жаман ол.
Говорят: сокол отправился за добычей в озеро. Другая хищная черная птица взлетела навстречу. Так знайте – это плохо.
A falcon went hunting river birds. (Suddenly) a predatory eagle flew up to meet it, it says. Know thus: This is bad.
44
toγan : qus : Teŋiriden : qodï : tabïsγan : tipen : aqïpmïs : toγan : qus : tïrŋaqï : sučulunmis : yana : tïtïnmis : toγan : qusuŋ : tïrŋaqï : ügüsüpen : qalïyu : barmis : tabïsγan : terisi : üŋüsupen : yügürü : barmis : antag : tir : anča : biliŋler : yabïz : ol.
Сұңқар құс Тәңіріден (төменге) қарай «қоян» деп ағыпты. Сұңқар құс тырнағын сұқты. Қайтадан ұшқанда сұңқар құстың тырнағы ұйып қала беріпті. Қоян терісі ұйпаланып жүгіре беріпті. Солай дер. Сонша біліңдер. Жаман ол.
Говорят: со словом «заяц!» сокол (устремился) вниз с неба. Когти сокола вцепились (в зайца) и когда он поднялся снова ввысь, когти сокола онемели. Шкура зайца залиняла, а сам он убежал. Так знайте – это плохо.
A hawk, saying 'Here is a hare!', flew down from the sky (and tried to) catch it. The hawk's claws were skinned and torn. The hawk flew up and went away with its claws worn out; (and) the hare ran away with its skin torn off. Thus it says. Know thus: This is bad.
49
bars : kiyik : eŋleyü : meŋleyü : barmis : ortu : yirde : amγaqa : soqusmis : esri : amγa : yalïm : qayaqa : ünüp : barmis : ölümte : ozmis : ölümte : ozupan : ögire : sebinü : yoriyur : tir : anča : biliŋ : edgü : ol.
Барыс киік аулауға маңайға барыпты. Сол жерде таутекеге кезігіпті (соғысыпты). Ала тау теке жартас қияға өрмелей барыпты. Өлімнен озыпты. Өлімнен озғанына қуанып шаттанып жүріпті дер. Сонша біліңдер: игі ол!
Говорят: барс отправился на охоту за добычей. В пути он встретился с горным козлом. Пестрый горный козел поднялась на крутую скалу. (Тем самым) избавился от смерти. Он стал радоваться и веселиться этому избавлению, говорят. Так знай – это хорошо.
An ounce went looking for wild game and prey. In an open place it came across a wild goat. The spotted wild goat went up a steep rock (and) was saved from death. Having been saved from death, it walks about rejoicing and being glad, it says. Know thus: This is good.
50
tïγ : at : qudruqïn : tügüp : tigret : yazïγ : qodï : yadïrat : toquz : qat : üčerigüŋ : topu olγanča : teritzün : tir : anča : biliŋler : yabaq : ol.
Тоқ? атты құйрығын тігіп тура жазыққа қой. Жауыр ат тоғыз қат үш ерің? топталғанша терлесін дер. Сонша біліңдер: жаман ол!
Говорят: подвяжи хвост доброй лошади и дай ей скакать по полю. Гони ленивую лошадь пока девять рядов потника под седлом не вспотеет. Так знай – это плохо.
Tie up the fat horse’s tail into a knot and make it run on the field; make the jade horse run until it its nine shabracks on the saddle be sweated, it says. Know thus: This is bad.
55
alp : er : oγlï : süke : barmis : sü : yirinte : erklig : sabčï : töretemis : tir : ebiŋerü : kelser : özi : atanmis : ögrünčülüg : atï : yitiglig : kelir : tir : anča : biliŋler : aňïγ : edgü :
Алып ер ұлы соғысқа барыпты. Соғыс жерінде ерікті (сөз)сапшы төре етеміз дер. Үйіне қарай келгенде өзі (төре) атаныпты. Қуаныш атын жетектеп келер дер. Сонша біліңдер. Анық игі.
Говорят: сын героя-мужа отправился в военный поход. Говорят, на поле боя обещали сделать его дворянином. Когда он вернулся домой, он стал им. Радость приходит с конем на поводу. Так знайте – это очень хорошо.
A brave son of man went to the army (in war). In the field of fight, he was promised to be an authoritative, it says. When he comes home, he becomes (an authority) himself. The joy comes with horse lead on a string, it says. Know thus: This is extremely good.
56
ügriŋe : qutluγ : adγïr : men : yaγaq : ïγač : yaylaγïm : qusluγ : ïγač : qïslaγïm : anta : turupan : meŋileyür : men : tir : anča : biliŋler : edgü : ol.
Үйірге құтты айғырмын. Жаңғақ ағаш жайлауым, құсты ағаш қыстауым. Сонда тұрып қуанармын дер. Сонша біліңдер: игі ол!
Я плодородный жеребец стада. Мое летнее местопребывание (среди) ореховых деревьев. Мое зимнее местопребывание (среди) деревьев с гнездами птиц. Там живя, я радуюсь! Так знайте – это хорошо!
I am a stallion happy in his stud. My summer quarter is walnut trees (and) my winter quarter is nest trees. I enjoy staying there, it says. Know thus: This is good.
58
oγlï : öginte : qaŋinta : öbkelepen : tezïpen : barmis : yana : saqïnmis : kelmïs : ögüm : ötin : alayïn : qaŋïm : sabïn : tiŋlayïn : tip : kelmis : tir : anča : biliŋler : edgü : ol.
Ұлы анасына, әкесіне өкпелеп безе барыпты. Қайта сағыныпты. Келіпті. «Анам өтінішін алайын, әкем (сөз-)саптауын тыңдайын» деп кетіпті дер. Сонша біліңдер: игі ол!
Говорят: (некий) сын, рассердившись на своих родителей скрылся (из дому). Но затем загрустил и вернулся домой, говоря: «да получу я наставления матери. Да услышу я слова моего отца!» Так знайте – это хорошо!
A son, being angry with his mother (and) father, ran away (from home). (Later) he thought it over (and) came back. He came back saying 'I will accept my mother's advice (and) listen to my father's words', it says. Know thus: This is good.
60
toquz : arlï : sïγun : kiyik : men : bedüz : tiz : üze : ünüpen : möŋreyür : men : üze : Teŋiri : esidti : asra : kisi : bilti : antaγ : küčlüg : men : tir : anča : biliŋler : edgü : ol.
Тоғыз айыр мүйізді киікпін. Бәдіз тізе үстіне мініп мөңірермін. Үстіде Тәңірі естіді, астыда кісі білді. Сондай күштімін мен дер. Сонша біліңдер: игі ол!
Говорят: я марал-олень с ветленными на девять рогами. Встав на красивые колени, я мычу. Вверху слышал Тенгри. Внизу узнал человек. Так я силен! Так знайте – это хорошо!
I am a deer with a nine-branched horn. Rising on my big (and) powerful knees, I bellow. Heaven above heard it (and) men below realized it. That powerful I am, it says. Know thus: This is good.
63
qanlïq : süsi : abqa : ünmis : saγïr : ičre : elik : kiyik : kirmis : elïγin : tutmis : qara : qamaγ : süsi : ögirer : tir : anča : biliŋler : edgü : ol.
Хан сүңгісі(әскері) аңға шықты. Сағыр(қоршау) ішіне елік киік кірді. Хан елікті ұстады. Қара түгел сүңгісі(әскері) шаттанар дер. Сонша біліңдер: игі ол!
Говорят: войско хана выступило на охоту. В облаву попалась косуля. Хан поймал его. Все рядовое войско его радовалось. Так знайте – это хорошо!
The army of the khan went out for hunting. (Meanwhile) a roe deer entered the game battue. The khan caught it. All his common soldiers rejoice, it says. Know thus: This is good.
64
kök : boymul : toγan : qus : men : körüklüg : qayaqa : qonupan : közleyür : men : yaγaqlïγ : toγraq : üze : tüsüpen : yaylayur : men : tir : anča : biliŋler : aňïγ : edgü : ol.
Көк боймыл сұңқар құспын. Көретін қияға қонып көздеймін. Жаңғақты тал тұғыр үстіне түсіп жайлаймын дер. Сонша біліңдер: анық игі ол!
Говорят: я – пегий сокол. Сидя на скале с широким обозрением, я осматриваю вокруг. Спустившись к ореховым деревьям, я провожу лето. Так знайте – это хорошо.
I am a gray falcon with a white neck. Sitting on a rock with a wide view, I look around. Settling down on a poplar full of nuts, I spend the summer, it says. Know thus: This is very good.
66
amtï : amraq : oγlanïm : anča : biliŋler : bu : ïrq : bitig : edgü : ol : ančïp : alqu : kentü : ülügi : erklig : ol.
Енді қарғам, ұланым, сонша біліңдер: бұ «Ырық бітік» – игі ол. Сондықтан әрікім өлуге ерікті ол.
Теперь, мой любимый сын, так знайте: эта книга примера хороша! Так различна судьба каждого!
Now, my dear sons, know thus: this book of omen is good. Thus, everyone is master of his own fate.
Mainz 386 (Seite B)  2 рет кездеседi
4
(u)z : törlüg : ö[č :
5
s]ürügli : (ä)rl(ä)[r(?)
Mainz 385a (Seite A)  1 рет кездеседi
7
...üg...
Mainz 403a,b (Vorderseite)  1 рет кездеседi
5
...ör...üg ...
Mainz 403a,b (Rückseite)  1 рет кездеседi
13
...üg : kiši :...
2
Külüg: Tutuq: ečim: kiši qïldï
Күлік: Тұтұқ: атам: кісі қылды
Мой дед Кюлюг Тутук сделал [меня] человеком.
My grandfather Külüg Tutuq made me a man.
U 5 Rückseite (Teil II)  2 рет кездеседi
9
...ug : ugugli :...
Уюк Оорзак I (е-108)  1 рет кездеседi
1
men: Altai oγlï: Bögü: atïm: teηri: g...: beηkü: g...elmin: men
Мен: Алтай ұлы: Бүгү: атым: Тәңірі: г... мәңгі: г...елмін: мен
Я сын Алтая: имя мое Бугу: Тенгри: г…вечный…г…народ я
Чаа-Қол III (e-15)  1 рет кездеседi
2
Ketim: Bele:Tuγma: erdi: oγlu : ben: edgüge: bökmedim : esize
Кетім: Беле: Тұғма: еді: ұлы: мен: игі: бөгеле алмадым: иесіз
Был Кетим Беле Тугма. Я - сын ему. Не смог остаться я.
There was Ketim Bele Tugma. I was his son. I couldn't stay.
Очуры Ачуры (e-26)  1 рет кездеседi
1
...El ögesi: ïnanču Bilge :Erig : Ülgen
Ел ақылшы: Ынанчұ Білге: Ер Үлген
... советчик Инанчу Бильге муж Ульген...
... Wiseman Inanchu Bilge man Ulgen
Алтын Көл II (e-29)  1 рет кездеседi
6
On ay elti: ögim: oγlan: toγdum: erin: ulγatïm
Он ай көтеріп: «өгейім»-анам: ұлы тудым: ерге: жеттім:
Десять лун носила (меня) моя мать! Родился мальчиком, и вырос воином.
My mother carried me for ten moons. I was born a boy. I became a brave man.
1
Kögimen...
Көгімен...
Когимен
Or.8212/77  1 рет кездеседi
8
γ atlïγ yuz elüg otuz er
лық атты жауынгер жүз елу, отыз батыр
воиско верхом на сто пятдесяти конях, тридцать богатырей
Or.8212/78  1 рет кездеседi
10
mez : ötügči : yaηïlmaz : bitike-
7
yarlïγ : boltï : Külüg : oruŋu
12
kelürmis üč : yarïqdï ügeke
T ІІ T 14  7 рет кездеседi
2
ŋ[595] : yeme : türlüg : mon-
ң : және : түрлі : мойн-
и различные планетные
4
belgülüg : sablar ::
белгілік : сап-сөздер ::
особенности Слова.
6
ir : tüzlüg : ol :: intiz
ір : түздік : ол :: Інтіз
из планеты Тир. Камень Интиз
8
zlüg : ol :: sarïγ : taš : ana-
здік : ол :: Сары : тас : Ана-
Желтый камень -
9
γïd : tüzülüg : ol :: qara
ғыд : түздік : ол :: Қара
из планеты Анагуд. Черный
10
tas : eki on : tüzlüg : ol ::
тас : Екі он : түздік : ол ::
камень из планеты Два десять.
11
tiγ : taš : maγ : tüzlüg : ol ::
Тіғ (қоңыр қызыл) : тас : Мағ : түздік : ол ::
Буро красный камень из планеты Маг.
Or. 8212 (1692)  1 рет кездеседi
29
rïn: birle: ügirinč-
4
Burtam: ügde baš ïnal es?
Бұртам: анамда бас??
мать Буртам /?/ ...
my mother Burtam /?/ ...
1
Kügir : bitidim
Күгір : жаздым
(Я), Кугур, написал.
(I), Kugur, wrote (this).
2
ögürig: begler bilig ün...iz
1
Yünlüg qunčuy
Электронды тарихи-мәдени қордың негізі "Мәдени мұра" мемлекеттік бағдарламасының "Шығыстану секциясы" Р.Б.Сүлейменов атындағы Шығыстану институты тарапынан 2005 жарияланған "Қазақстан тарихы туралы түркі деректемелері" сериясының 2-томы "Н.Базылхан "Көне түрік бітіктастары мен ескерткіштері (Орхон, Ениесей, Талас)" Алматы: Дайк-Пресс. 2005, 252 б. +144 бет жапсырма" атты ғылыми еңбек болды. Ғылыми редакторлары: т.ғ.д., проф. М.Қ.Әбусейтова,
ф.ғ.д., проф.Б.Бұхатұлы.
Р.Б.Сүлейменов атындағы Шығыстану институтының директоры т.ғ.д., проф. Меруерт Қуатқызы Әбусейтоваға көрсеткен көмегі үшін алғыс білдіреміз.


қазрусeng
© Абай атындағы Қазақ Ұлттық педагогикалық университет.
Қазақстан Республикасы Мәдениет және ақпарат министрлігінің Тіл комитеті тапсырысы бойынша жүргізілген
"Жазба және этноархеологиялық деректемелер бойынша қазақ тілінің тарихи-мәдени ақпарат көздерін жасау" жұмысы шеңберінде жасалған.